Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божичева кћи слушала га је са неверицом. То су, каже, заиста луде мисли: да човек, жив, млад, хоће да остане удов, навеки. Да неће да се жени. А што се тиче национа, нигде њихов национ не живи лепше, него у Вијени.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— У гробу. А ти наши сиви тићи, Југовићи, Обилићи — Да ли и њи клета смрти За навеки у гроб спрти? — О не бој се, мили побре, После лоше биће среће добре; Српска пушка севка из грмења: То су, брате,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости!
Само навеки испред твог лица, навеки прогнан да је издајица! На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева
Само навеки испред твог лица, навеки прогнан да је издајица! На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све громове проспи, не
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О не, не да се то ни помислити! Што је постало, то навеки траје. Тајна је зашто баш то мора бити Да земља живот и постанак даје; Колико време, где л’ се ко ту скита, То се
Мени је ова песма и сад мила и остаће ми мила навеки. Та моје је срце сад тихо, мирно и спокојно. Изгинула је из њега она необуздана, прекомерна љубав која је још пре
Али песма ми је и сад мила, знак да ће бити навеки.” (В. Путовање Богобоја Атанацковића, Нови Сад 1918, 36). Песма се певала и у Србији (заправо, у београдској кафани