Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поша отрча те пропусти на вратнице оба коњаника, и упита: — А кад ћеш кући, попо? — Сутра навече ако сретно свршим посао — одговори поп — а ако не буде ништа, ето нас и раније. Збогом!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?... — Сутра навече долазе просиоци. Гледај те спреми све што треба. А и њој кажи... Крунија изида из собе, бледа као мртвац.
Он кад једаред рекне — речено је!... Сву ће те исећи ако му се успротивиш!... А он је рекао Ивану да дође сутра навече!... Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?... Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...
— Јелицу ти просе за Лазара. Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад? — Сутра навече. — То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. — Зато ти и јавих.
— Сутра навече. — То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. — Зато ти и јавих. Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више. Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!... И она мора бити Лазарева, мањ да умре!...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дан када му кћи припада од десет пре подне до седам навече. Празник! — Нико не тврди да ви немате право једанпут месечно на своју кћер...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ово су ти наши обичаји навече Божића. Овако ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео. До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом. — А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја показати.
Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео.
— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад око поноћи, чује он како се Ћоса са женом договара да сутра навече припреме све ствари за сеобу у воденицу, и то све да потрпају у једну велику кацу, па на саонице, и тако да одвуку у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — баш као да смо наумили да доручкујемо у девет навече. Мислим, било је у његовом гласу нечега што ме је терало да га уједем за ногу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
га никад није спомињала и обарала је очи кад би га други споменули, али се сјећам из најранијег дјетињства како је навече пред лијегање, кад је мислила да ја већ спавам (док сам напротив притајена даха жмирио кроз трепавице), дуго стајала
Вјеровао сам да је најпогоднији час за мотрење људи навече кад лијежу. Тад упознајемо њихово дубље, тајно, право својство.
Каткад и по читаве дане. И његове шутње биле су можда значајније од његових ријечи. XИИИ Навече пред спавање, на плавичастој ивици између сна и јаве, најјаче се разигравала машта.
с још неколико младих музиканата из трупе на излет у наше мјесто; сасвим накратко, само од јутра до поподнева, јер је навече опет имао представу. Али већ је и то било довољно.
као да је била саздана на терет свих осталих у породици, из уштеђевина свих других чланова, као с муком скуцан мираз. Навече бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је
Преко дана се, на примјер, смијемо нашем синоћном страху, чврсто увјерени да духова нема. А навече још увијек увиђамо и себи понављамо да духова нема — тек, и поред тога, ми се бојимо.
Сутони на тераси. Угодноболна раздрагана писма другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на лијегање сестрину хидроцефалну лубеницу са жућкастим коврчама, пошто се довољно насунчала
Провео сам неко вријеме, за минулог рата, у једном избјегличком карантину. Навече бих се довукао до ограде, размакнуо прстима двије бодљикаве жице и протурио главу напоље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја одзвоним и дођем амо, а он остане лежећи. Кад то поп чује, пошаље га кући и рече му: — Сјутра навече дођи опет к мени. Мали рече да хоће, па закала и отиде кући.
Ћипико, Иво - Приповетке
Раздраган је што је дошао његов ред да ову „блажену уру” клечећи и молећи се посвети милостивоме божјему сину. Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу.
А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам? Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја.
Наступио је дан освештења. Уочи тога дана, навече, музика је свирала веселе корачнице, улице умјетно сјајно осветлише, а црквена врата преливаху се у пламену шарених
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Још истога вечера одвео ме је једноме кројачу, код кога сам наручио одело. Речено ми је да ће бити готово сутра навече. Купио сам још нове гамашне, ципеле, рубље. Прексутра изјутра, када сам се обукао и погледао у огледалу...
Ћипико, Иво - Пауци
Газда Јово цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.
— Дакле, како је? Шта радиш толико вријеме у селу? —Обикао сам... —И код нас је досадно, ну прођемо се... По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће... Пролази се. Браво!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— нису то приче Ђоке Потрка. Чак и навече, кад би се који од наших дјечака затекао негдје подаље од куће и морао да се враћа сам, по мрклу мраку, није се више