Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми, већ стари, сами себе не можемо тако ласно побољшати како можемо нашу децу. Ова, која јошт нису сасвим навикла ни злу ни добру, у најспособнијем су времену кад на зло, на лукавство, на неправду и на сваку будалаштину могу
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Где је било теже, ту сте ми помогли. Ово већ могу полако и сама!... Пролази година по година. Миона се већ навикла на самотињу и терет. Чисто сад не би веровала да може бити и друкчије! Деца јој поодрасла. Огњан узео петнаесту годину.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ходећи тако састајала се и с учитељем: најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. Тако је то ишло мјесец дана. У то доба Мара поста још замишљенија. Чудновато се поче понашати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда је настао рат, одвојили се. И на оној даљини и због оне опасности, а навикла већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она понижења, па га чак ватрено, са свим искрено пожелила, и звала да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је на те глупе шале, каже, већ одавно навикла. У браку су већ шеснаест година! Исакович тако примети да нема праве, супружанске, љубави, између те лепе, младе жене
И она је на зиду имала огромну своју сенку. Села је на столицу уморно, а узела свој инструменат, на који је била навикла, као у сну.
Она су плакала, горко, како само деца знају да плачу, кад изгубе неког, њима драгога. Она су била навикла да заједно спавају, играју, а углас говоре, сва. Ни једно од те деце, сем најмлађег, није говорило само за себе.
Та страсна жена, међутим – која је била навикла на мужа и била са њим задовољна и сретна – успевала је увек, некако, да се Вишњевски, према њој, понаша као према
Петрова жена, која је била одрасла под строгим погледом свог оца, коме су се, често, тресли седи брци, није била навикла, ни на такве разговоре, а још мање, на пиће. Раскошна трпезарија Вишњевскова окретала јој се, као тумбе, око главе.
за толики пут, па му је остављао и свог пса, али кучка није остала са старцем, него је пошла са сином, на кога је била навикла.
Само је страшно ширио црне очи. Ана није била навикла, осим кад су се љубили, да те очи, такве, види. Било је у њима нечег тупог, као да Ђурђе присуствује некој сахрани, у
У Ђурђевој љубави било је сад нечег хладнијег према њој, без оног обожавања, оних усклика, дивљења, на које је била навикла и којима се смејала, задовољна.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се заплитаху и у њено одело, једнако је, љубећи је сад, за растанак, у уста, понављао слатке речи, на које је била навикла у првој години брака.
Разумео је да је та жена, као девојка, била сирота, плашљива, навикла на самоћу и неиспуњене жеље. И да то више није. Разумео је да је та жена после била постала крупна и једра животиња,
У раскалашности на коју беше навикла, она осети како луди и како би радо остала и дуже, под тим јако плавим источним небом, које јој беше пре тако досадно,
у заносу, не виде више промену боја по стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке, у води.
Страхујући годинама за његов живот и бојећи се да га не убију, она се, грозећи се тога, била навикла да мисли како ће он умрети, или како ће га једнога дана вратити кући крвавог, тим пре што је и он увек то говорио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
1623) — Младо се дрво савија. (Вук, бр. 3043) — Прут док је млад ваља га савијати. (Вук, бр. 4554) — Што дикла навикла, то невјеста не одвиче (што чоек у младости научи, оно једнако чини). (Вук, бр.
неспособност за крупније промене када он већ зађе у године, односно када прође „критична фаза“ учења („Што дикла навикла, то невјеста не одвиче“, „Стар се Влах потурчити не може“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Биће сами. Заборављени. Истина, Париз је леп, а и Хелен је добра, али навикла је некако да недељом прича с њима, да их обиђе, да се исплаче.
Она му открива да је пун љубави, а да то уопште није знао... Прија јој, каже, да се брине о њој. Није навикла да јој придржавају столицу, отварају врата кола, припаљују цигарету... Њени вршњаци се стиде да буду пажљиви. – Опет!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
то јест оно што одрасли осећају као њихову суштину — али је дотиче изравно и без уобичајеног поштовања на које нас је навикла изграђена културна свест.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али и сада, кад би оне дошле, она није излазила из собе; остављала мајку да се тамо с њима разговара. Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.
И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла. Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у
И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла. Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то, гледала је да бар она, кућа,
Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре... Навикла, и било јој је добро.
Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело. А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После извесног времена, толико се навикла на те дочеке да је почела чак и да избацује пароле. На пример, када је председник Западне Амулије,
После извесног времена, толико се навикла на те дочеке да је почела чак и да избацује пароле. На пример, када је председник Западне Амулије,
На Брду! Израњам из свог родног смога и изненада ми дође да се онесвестим од свежег ваздуха. Нисам навикла. Пешачим тако кроз тај београдски Блуберихил и зиркам лево-десно а, богами, има шта и да се види: пред сваком кућом —
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам. ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала?
САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам. ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала?
Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам. ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала? САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико
Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака
ГИНА: Па има, није да нема, и убрисано је, није да није убрисано, али ја тако навикла. САРКА: Јесте, право да ти кажем, и ја тако! Волим ти у туђој кући убрисати него не знам шта да ми даш.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
То већ беше много На тако отворен разговор Љу бица не беше навикла. Она чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и
Никакве претње, никаквих захтева не чу се више од њега. Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.
Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. — Кажи господину нек изиђе у ходник, или нек дође овамо, рече она тихим гласом.
После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари... До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А њој није било ни мало криво што је отац не воли. Није на то навикла, није знала за његову љубав, па јој је и његово понашање било обично.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну. Понова га пољуби у руку. | — Хвала, тато! И сиђе доле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла. Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго! Што дикла — навикла, брзо ће он опе дупе на киблу! По затворима тринес месеци годишње! ЦМИЉА: Штета, тако згодан, а така пропалица!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече он. — Ди је она за бедуастог Јозицу! Осим тога, да ли је она за наше село и за нашу кућу! Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу. — Лако је за све то, ако ти само оћеш — умијеша се Крива.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— О, ви сте врло, врло вредни, госпођице Тања! — Да, да. — И навикли сте већ, радите све? — Ну да, навикла да. — Добро говорите српски. — Морам, да!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сам да ће вам пријати — одговорила је исто тако тихо и насмијешила се, као да тачно осјећа смисао моје захвале. Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје.
Ћипико, Иво - Приповетке
њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава воља за жинотом и срећом, мути јој мир на који је била навикла.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софкиноме доживљају управо то и налазимо: с једне стране, одвећ велик простор (ВП), преко мере оног кућног на који се навикла; с друге стране, одвећ мален (МП), тако да је притискује.
виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке, у води“.
у заносу, не виде више промену боја на стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу. Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада.
Ћипико, Иво - Пауци
Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. С брода бацише уже и поставише даску.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни о погребу мужевљеву, ни после погреба није темељно променила тоалету. Ни праве црнине, ни вела, него оно што је навикла да носи при раду, и због рада.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако сте и бесмртни дуси саздати племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени гласоноше навикла, тако и од вас саде неки добар разговор ми да дочујем...
Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски. Ко што тражи, то ће и наћи.
чуда после с мановењем једним доконале и сама ти прознајеш чиста кано истините и склопне мудрости царица сашта но си и навикла све то што је од Бога постало славно и велико...
— Но што јоште од мене зактеваш да ти по вољи учиним? — Ето, то ти јоште заказујем: што си год ти од пре дикла и навикла, оно све од сеј доби да имаш оставити и у бољу се руку окретати.