Употреба речи навирало у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Осећао сам се мален према овоме великом дечаку. Било ме је стид. У мени је нешто навирало... ободох коња и стигох га. Сјахао сам, онда извадио нотес, и пред њим исцепах лист.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У две-три следеће ноћи, написао сам још педесетак песама, и заокружио књигу. То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну

У две-три следеће ноћи, написао сам још педесетак песама, и заокружио књигу. То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну нови ликови и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

концу догодило с мојим стаблом-грдосијом, али сам се устручавао и с муком сузбијао то питање, које ми је увијек наново навирало на уста. А све из оне луде бојазни да субесједник у себи не рекне: „Види! Увијек је остао исти!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље! — говорио сам полако. Настало је напето ишчекивање. У мени је навирало неко зверско расположење. Хтео бих да се једном појаве, па да их сатремо.

Одмакао сам се мало позади да бих боље видео, а и њима да не сметам... Али признајем... у мени је нешто навирало. Узбуђивала ме је близина ове намирисане даме...

— Рећи ћу вам искрено... Ви можете и да ми се смејете. Али од првога дана када сам видео Арлету, у мени је навирало једно осећање које је мени дотле било непознато, а које је спутавало моје мисли.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али она поче да говори нешто, што ја нисам разумео, али увиђам да се љути. Устао сам. У мени је нешто навирало... Она као да опази, јер познаје добро људе. Онда скочи хитро са кревета и дохвати хаљину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности