Употреба речи навирао у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У то време имао је код шефа сале неограничен кредит. Ништа се није променило. Проже га тешки мирис запршке, који је навирао из кухиње у таласима кад год би неко од келнера гурнуо ногом врата.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Већ би ја дужника нањушија и да се не јави!“ Међутијем, како је народ навирао (а већ зарана бјеше га много више но другијех година), Бакоњи је машта кипјела.

Ћипико, Иво - Пауци

Заустави се часом у хладу. Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела. У јату дјевојака опази Марију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности