Употреба речи навираше у књижевним делима


Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

свети додир пренет је на дах, који је готово невештаствен, а према језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у

Ћипико, Иво - Пауци

И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића. Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше

Све се блисташе у сунчаном сјају. Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.

” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . „Боже, земљи твојој дажда дај!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса навираше уз гутљај млака даха, И већ је утицало у мене оно што беше само високо, Као океана део, продором првим краха, Али што

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности