Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и ја огледах око себе, у неприлици и с лаком језом. — Па кога би ту било? Старац неповјерљиво навири иза згуснута жбуна црнога граба и онда се окрену мени.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА (са Проком оде). ПОЈАВА XИВ САРКА, ДАНИЦА САРКА (пошто остане сама, пође у десну собу, навири па пође у леву собу. Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом).
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Истина, зете, кад би му ти проговорио; диже човек руке од дућана па неће више ни да навири. ИВКОВИЋ: Незгодно ми је да му ја говорим. Мислио би хоћу да га ометем у агитацији.