Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да! Али тада не беше јесени. Срце младо, душа тек навирила, очи се рашириле, па цео дан шврљам с друговима по виноградима, пуцамо из пушака, ложимо ватре од влажних, земљивих
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. И кад види испред дућана њих, старе, другове сина