Употреба речи навиј у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Ију! СИМКА: Боже мој, ко ће као бог! А ја кажем јутрос Агатону: навиј, бога ти, тај будилник да га чујемо како звони. САРКА: Е, па ето, чула си сад! СИМКА: Па чула сам, дабоме!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности