Употреба речи навлачити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

С таковим бесовесним и бешчеловечним звером правду тражити, то значи: себи погибал на главу навлачити. Простосрдечно и бедно магаре увјештава нас да се с силним не дружимо.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... И гле! Више није зрака него опет човек. На очи му се стаде навлачити магла. И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај му је викао, у уво: Ми сохама смо кућер подупирали, а они хоћеду куће наше на коноп навлачити! Где то, Пајо, има? Ваљда охрабрени дерњавом тог човека, и остали се продераше на уво Исаковичу: Нећемо да се Махала

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Не морате се нарочито спремати и облачити, а још мање навлачити на себе гњурачко одело. Ви ћете са мном лако сићи у морске дубине и ту комотно, без икаквих напора и напрезања, као да

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак? Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ко лишује дељења, туђе он заноси. Забагљивати прсте мећу скрипац и врућ ватраљ на ноге навлачити. Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге. Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности