Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вала, мили ми се више ни живети. Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје, које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио. Страшне речи!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
и, како се Вејки чинило, навлаш га додиривала својим страсним рукама. Вејка ју је, уздржавајући бол, одбивала. — Па има си...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А је ли тако? — Јест! Узнемирио сам стоку навлаш, да видим ко сте! Ево ме на вјеру, сама! И он приђе пред наперене цијеви, додав: — Ја сам Марко Јокашев Његуш.
Послије, све тако по дијеловима разговорâ, посумња да удовица хоће да му се наметне, да навлаш ради како би заову што прије уклонила, те је помрази.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући. Поносито је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти. Знаш, кад је човек стар он се подетињи. Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.
Тек што је била почела да вади кофу из бунара, а ја, као увек, дошао сам и тобож донео јој моју тестијицу коју сам навлаш испразнио у кујни, да је напуни. Па се нисам одмицао од ње, већ стајао и додиривао је.
грожђе, да ћу да мећем у њену котарицу, служим се њеним косирчетом, па после, кад почнемо зрна да скупљамо, да ћу навлаш гурати моју руку у њену, а тада ће прсти да нам се преплећу и главе, лица, косе додирују.
Дуга им вечера, а пре вечере да уђу овамо где су сви старији стид је. Чича Масе одовуд их дира, смеје им се. Па, навлаш да оне чују, тужи се како „од девојака, а нарочито од младих жена (а он се скоро био оженио) не може човек рахат да
И, као увек, одмах би тамо по кући почела нешто да распрема, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и
да га она није ни нудила, ни сâм не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али се маћеха одмах направи весела: — Ама, ја сам знала да ће нас он нечим изненадити, па навлаш изнијела ону пасуљину, да видим шта ће радити.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред | њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.
Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели Ту басму за Софку и завидели јој.
напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...
је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.
И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.
А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку
И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити ако би их ко дирао, покушавао да отвори.
Дочекивала их је све са ужагреним очима н као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од
А песма све јача, страснија. И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада
А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.
опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.
И, сад... ето... тако! Софки по овоме би јасно да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук. И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Па онда навлаш зјевну, не знајући шта ће измислити; па опет додаде: „Може јој бити, питаћу је сјутра“, и пође к своме простирачу пред
и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...“ Тако се сердар шчињао, а цура, управ као навлаш, њему ће: „Богме, тата, ни мени се не спава!“ „Хм!“ рече сердар. „А што? какве су па теби бриге, да не сниш!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— добра вест, награда за добру вест нава од линије — ратни брод навалица — наваљивање наветовати — плести замке навлаш — намерно наводњеније — наводњавање, поплава награжденије — награда надежда — нада надејем — онај који се нечему
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари. Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Остави се ти ње. Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко. — Али шта се огризаш кад те се не тиче?— навлаш ће окосито младић, посмехујући се.
Лазо, види се, жели да заметне разговор, али они као да немају ријечи; рекао би, навлаш се туђи једно од другога. Ни пиће не може да их разговори: једнако се збуњено гледају.
— одговори жена и погледа га својим црним очима, дубоким и огњевитим као ноћ, што су сада навлаш јаче заиграле но обично. Па, довршвши молитву, диже се. —Иди! Што си долазио?
— Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...Дај ми руку! — Што ће ти моја рука? — одврати навлаш презриво жена од њега. — Иди гдје си досада био! — Морача!
'Ајдемо, Павле! — рече свом човјеку, повезавши му рану својом белом округом што је с главе скида. Илија тога дана навлаш пошао је на њиву: лакше ће жени бити да се кући поврати, јер му беше тешко да у туђој кући преноћи; и кад се поврати с
Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош. Навлаш чувао се да прође поред судбених тамница, да та жена не би опазила, нека не мисли да је. дошао њој на виђење.
Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици. Они навлаш свраћају говор на девојчице што носе ручкове тежацима у поље, које они вребају и с њима се састају...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са засталом у грлу речи да је проклето. Но шумарци маме поглед. Беле кућице као да навлаш због овакога расположења извирују из њих. Брзо се присећујем да су оне нове, послератне, српске.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему најружнију страну, Да је чисто као сунце, нашла би му ману. Све нек' иде!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову.
долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.
Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.
[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа
њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима
га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на
Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног
И чак није хтела више за софру да седа. Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био. Поставе. Чекају. Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а
Ћипико, Иво - Пауци
—Да ти кажем цијену, — навлаш растеже бесједом газда, — а нијесам вољан продати.. . И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу.
— па га погледа умиљатим, плавим очима. Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа
Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у
Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље.
Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, ,навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...
— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући.
— Јеце ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан. — Браво! — стаде доктора вика...
Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру. Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.
— јави се Цирило. — А нисмо се намирили. — Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ.
— Чинили смо се невишти. — Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.
— Ала још једну! Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. — Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! — Је ли могуће? — зачуди се доктор.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вегенер је хтео да својим научним испитивањима изврши, у неку руку, попречни пресек Гренланда. Он је навлаш тражио такве задатке каквих се његови претходници нису смели подухватити. Спочетка је ишло све добро.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
две трећине заузимао опет зид клостера, а остало куће Грка, кућице имућних, или и богатих чистих Грка, који су као навлаш становали у малим и слабо снабдевеним кућама, као у малим гостионицама, увек некако готови да их нешто снађе.