Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Реците сви, у име своје и својих, по три пута: Амин! Сви, ужаснути, повикаше три пута: „Амин!“... Онда ста дијелити навору и опет бјеше благ. Главари му љубљаху руку, а он свакога у чело.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.