Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А кад поче Макарије на то духа зла навраћати, подруга му се ђаво те му рече: »Охо, луда старчино! Ми ли да се Богу покоримо, који но нисмо ни мало ништа њему
темени своју столицу је поставио, те седи и влада ш њиме, мути му ум и не допушта му о души радити ни к бољем се путу навраћати; слади му ово овдашње животовање, он у глави му отпочива и хузури на том небу...