Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једни зашли, господине, те пале цело и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плачемо кад поноћ пред очи нам навре, Стид нас да без венца мремо у осами, И дижемо с муком горостасне лавре, Да бисмо их свесно сагорели сами.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Себе да има у рукама. Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му. Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча. Да је јак. И осети да је јак. Издиже се.
Ћипико, Иво - Пауци
Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни када, с претње, замућеност ми навре очима, Па она што је Нераздвојна скрије их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим