Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али брзе, сметене мисли навреше једна за другом и све се збрка очајно у глави Христићевој: и оне дужности и бриге и онај страх, па се усред оног
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах! И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга... Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!
У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мајка младог учењака обриса сузе које јој навреше на очи, а његов ујак настави: „На путу науке, за коју има, како ми његови професори саопштавају, све способности,
Када опази како сам био дирнут тим изванредним примером поштења, Дарвину навреше сузе на очи. „Добри, племенити Волес! Да ми он сам није признао приоритет, не бих га никада смео захтевати и Волесу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И напрежући се понова да размрси дар-мар у мислима које опет у болесном наступу навреше, он, у новом неисказаном осећану збуњености, чу једну реч која беше гласно изговорена. — Политички.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дјевојка се нагло диже. Навреше јој сузе на очи, па, да их сакрије, инстинктивно пожури уза стубе. Чуо си... Није за ме, а није ни онаква какву сам је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али, хвала Богу. — Он повуче моју руку својим уснама. Тргао сам руку и пољубио га у чело. Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче...
— Гру-у! Застао сам престрављен и погледао у небо. Чујем звуке песме: Ој Мораво, ој Мораво, моје село равно... Навреше ми сузе. Пожурио сам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа. Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и славећи им Бога о тому и његова му угодника, те и обојица бегова велику љубав имадоше с Максимом со то добине и навреше, те и без воље му, на силу поставише га влашким онде архиепископом. Пак по неком времену Радул бег оде к Богу.