Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
а угушени уздисаји и испрекидана болна јецања Ђулића увелака не могу се читати а да се срце не стегне, и сузе не навру на очи. То су најнепосреднији, најискренији и најузбудљивији стихови у српској лирици. САТИРИЧАР.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и једну му лубеницу начну, а напану на суве дрењине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А да оне понова навру, било је доста само то да се у мислима повратим на капију моје куће и да себи представим како се моји разилазе пошто
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Срце ми се стиска од такве среће. Чисто ми сузе навру — праве, физичке сузе — кад пред вече прођем уз пењачицама обрасле ограде таквих башта, под заштитничким крошњама
Ћипико, Иво - Приповетке
И сузе јој навру, и осјећа да би јој лакше било кад би се кому у крило сита наплакала.... Око подне са Спасојем обједује.
Ћипико, Иво - Пауци
— К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.