Употреба речи наглас у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ Ја, вид’те, са мојим друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Спази попа и Вују где журно хитају кући, па пљесну рукама и рече готово наглас: — Наопако! Шта је оно сад? Погледа још боље, јер чисто не верује својим очима да је Вуја у ритама.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио. Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све наглас! — Ако сте тако страсне читатељке — умеша се обазриви Пера, обратив се Меланији — могу вас послужити заиста лепим

Чешће су и читали понешто. Јула чита, а мáма ради крај ње и ћути кад она у себи чита; или је слуша кад Јула чита наглас.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

”? - погледала је заглавље и потпис, а онда почела да чита писмо наглас. То ми је уједно био и најмучнији део посла, то читање писама, мислим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

„Стигао глас“ — говорило се. Пресамићене и подбрађене застајале би кад виде војника и кукале наглас: „Сине... Рано мајчина... Ко ми те узе!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МАЈЦЕН: Ко овде поставља питања, ти или ја? СОФИЈА: Зар овде не сме наглас ни да се размишља? МАЈЦЕН: У пријави каже и да користите лажна имена! СОФИЈА: Лажна имена!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших. Једни шеткају тамо-амо и читају наглас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако дале.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Разведри му се личе задовољством и изнесе хартију, али уместо говора износи рачун који је малопре добио и стане га наглас читати.) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га да се разговори.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

човјек, е њу никакве бриге не море, а опет жао му је будити, јер видјеше да је уморна, пак се врну да леже, рекавши наглас: „Е фала Богу!“ „Тата!“ шапну нечији глас. Бјеше то Стана, која је лежала подаље од мајке, па га чула. „Тата!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

коске, бришу масне прсте о тапацирунг, чачкају зубе ноктима, шибицама, причају где иду, од чега болују, читају наглас рецепте, упуте, налазе, плазе језик, мере температуру, показују резове од разних операција...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај се наглас насмеја: — Наравно да постоји! — облак самилосно дотаче дечаков образ.

Мучило га је сунце, мучила киша, мучила школа, игра, јело. Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао. — Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају?

Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја. Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те!

Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?« Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он донесе из своје куће то дело и поче наглас да чита његова најважнија места. Како је свет постепено постао кад су се усковитлани атоми окупили у мртва и жива тела

Ћипико, Иво - Приповетке

—Доста је за ручак, — рече наглас, омота туњу око трстике, узме рибу и упути се ка смокви гдје је храну оставио. Полако, као има времена, прикупи

поглед заустави на силесију мрави што пред њим за послом журе се, вукући за собом тешка бремена, уозбиљивши се рече наглас: —Баш су лакоми и дрпе се као и људи, као да неће никада погинути!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

та тема је муцавост, коју ја непрестано савлађујем уз помоћ једног вештачки сазданог језика (морам изједно да говорим наглас док у устима држим камичке53); отуда и потиче усиљеност; као и потреба да се досегне унутарња тишина”.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Из једнога угла допире глас, као вапај: — Неподношљиво! Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују. Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења.

Ћипико, Иво - Пауци

— јави се жени... — Ето, сад ни ње ни! Кад се бог слави, никад их нй! Најпослије поклекоше пред сликом. Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило.

— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. — Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи

Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас. Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије.

Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се. Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке.

С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка. Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

диже и премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

* 9 Таква су деца права напаст у родитељској кући, јер уче латински наглас; из дана у дан и из ноћи у ноћ, и то месецима, месецима, месецима, тако да, хтели не хтели, сви по кући науче латински.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ви тако, а ја ћу видети како ћу... До виђења! После два часа Душан је у шатору ађутанта пука читао наглас следећи одговор ветеринаров: На тражење команданта пука, част ми је поднети следећи одговор: Прво.

Сутрадан било је најтеже. Сунце припекло. У неких се температура попела до 40 степени. Има их који јаучу наглас и из шатора се разлегало: „Јаој, докторе, где си да те сад видим!“ Трећег дана осетили смо се боље.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта то од њега хоћеш? — Да ми врати моје лиде! — рече Дрвосеча, а старац се наглас насмеја и рече да човек једино сам себи може вратити лице. — Ниси га довољно дуго тражио! — рече старац.

— Ово сигурно значи да ће ускоро запевати! — окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја! — Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече. Гости су у чуду трљали очи.

— Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја. — Да се ниси од сопствене жеље уплашила? — упита, а Златокоса постаде беља у лицу од брезе на коју се

— Сада си део мора! — сетно прошапута река Белутку, губећи се у модрој, сланој води, али се малишан наглас насмеја. — Сада си ти део мора! — рече. — Ја сам био и остајем Белутак!

— Обећали смо да не пуцамо у птице! — подсети га један домаћин, али младић се наглас насмеја и подиже пушку увис. Звизну метак, чу се крик погођене птице и изненадни, оштри звук црквеног звона.

— рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се наглас насмеја. — Никад се не зна! Запамтите: никад се не зна! — рече шешир украшен пауновим пером.

Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити, нека заборави на Звезду, нека на нешто друго мисли...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности