Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњ се тресао под њим, као под буретом. Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На руски га је дала превести царица Катарина одмах, још 1768. Тај општи успех, а нарочито пажња Катарине ИИ, нагнао је Ђулинца да то прослављено дело, ту »всјем добро извјестнују књигу«, преведе, ради »просвјешченија људеј«, »на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао, За облаке рујне се ватао, Кô да оће на љубавна недра Да небеса земља свуче ведра, А небо се дивно запламтило Па
Изгибосмо, љуто с' изранисмо, Без ране нас не оста једнога, Сваки братски бранио је свога, И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране у руку допао — То су, брате, то су јади наши, Али ево и твоји и наши.
Још се топот чује, ал' замало, Наскоро је и њега нестало. И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао! Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.
Лугом воде пути на све стране, Срби иду да Србина бране, А нека и, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао. Од свиј' први Милета је био Што на Турке силан нагазио.
Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице,
Ломи Арслан, ал' што чини Русто? Куд он шеће, све остаје пусто. На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Остали свеци обично стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље и пробада змаја огњевита.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.
Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече. Отац га пекао и плакао: Јоване сине, Јоване! Ти си ми, синко, првенац!
Само једном. А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала. Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу. Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову. Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви.
Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
неспоразум изазвао је, ево, и други; уместо да га избави, Проту је морао да остави у његовој невољи у коју га је он нагнао; он сам је морао да се скрива да га Срби, сумњичави, не убију из потаје.
Приближавао се двадесетој а живот га је одавно нагнао да се одлучи: оставио је школу и бавио се пословима. Прво је учинио са жаљењем а друго је прихватио са задовољством.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Велики светски рат нас је нагнао да се озбиљније позабавимо овим питањем и тада се успело далеко више него што се очекивало.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се и чују се), а из другог само оку (виде се, али се не чују): „Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ни надбедреник није заборавио. И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И то овом великом мајстору нашем! То је победа! И још га нагнао у бегство. То је, богами, што се каже, адмиралска победа: без права на икакву отштету.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
доро боју научио, клече доро до зелене траве: високо га копље претурило, те удара у земљицу црну, — пола копља у земљу нагнао, а пола се одломило било.