Употреба речи нагнају у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Од нашега посла ништа! — Како ништа? — Ништа. Девојка неће... — Ха-ха-ха! Па ако неће нека је силом нагнају. — Њу је отац отерао. — Па где је? — Не зна нико... Нестаде је као да је у црну земљу пропала!...

А кад оно, ето... — А шта је? — Девојка неће. — Нека је нагнају! — Ко? — Отац. — Каки отац?... Зар је оно отац? Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

у некаквоме селу једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли, да ће другога добавит' попа, којега ће бог послушат'.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Никаквим казнама и глобама власти нису могле да га нагнају перчин да одсече. А то је нешто, млади господине докторе! — махну руком са упереним кажипрстом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности