Ћипико, Иво - Пауци
Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену. Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село.
По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава... И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би