Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... Јелица је спавала тврдо после дневног умора. Наједаред Петра диже главу и стаде је будити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кризе у сазревању јављају се појавом нових квалитета (нови нагони, мотиви, емоције, вредности, ставови, нове сазнајне схеме и операције итд.
Ако узмемо у обзир практичне васпитне поступке у нашој култури којима се код детета социјализују примарни нагони, усађују елементарне норме и облици социјалног понашања (навикавање на чистоћу, храњење, обликовање агресивности,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије се пиво и хармоника нагони у коло свакога ко је сачувао обадвије ноге, а овдје ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама, о бедном стању у коме се налазе и заврши овако: — То нас нагони да оставимо свој крај и своје куће, па да пођемо у свет тражити бољи завичај.
Тужно је погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У ружну трговину бабе се дале (Ниски се нагони у свима буде), Јер, кад продадосмо идеале, Што продавали не бисмо људе?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у дну тужне душе моје, Ко наговештај нове вере, Весело као лишће твоје, Нагони тамни затрепере...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
па се шуњају на домак гладама, гдје обично горе велики огњеви, те блену и не смију им се примаћи; али мирис жива меса, нагони их да се запање на мјесту.
Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо моја, чим миришу њедра твоја“, јер томе мирису нема слична међу цвијећем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— поче корити Лиса. — Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно. — Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И опет се забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.
Али ни то није све. Постоји у људима нешто што их тјера из њиховог властитог кута гледања, нешто што их нагони да буду помало присташе својих противника.
Као да си допирио амо само зато да ме сврдлаш!... — Али што то говориги, Иване!... — Не знам што те нагони да ми вјечито опонираш, да ми с нарочитом слашћу сузбијаш у грло сваку поједину ријеч! Да ме непрестано повријеђујеш!..
сам себи: „нема безизлазних ситуација; увијек нам остаје бар један излаз: бар онај који нас својом црнином и нагони да наш положај називамо безазленим“... Јест!
Тежња да се сагребе дно посуде, да се сасвим изуврати кеса. Ексцес на који нас нагони „жудња давања себе”. Нарочито погубна за умјетника!
Тмурно сумњичав и програмски подозрив тип за мене је инфериоран човјек. Знам, људе нужда нагони на то. Услови борбе дају им ниска чела и тврде лалоке.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова изванредна реципрочна релација између електрицитета и магнетизма узбуђује машту и нагони је да завири иза застора који раздваја већ познату од још наткривене истине.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не девојка, него девојче Нушка цело се скупило у тело којим витлају чула и нагони. Али ко би све то могао описати, изблиза и готово изнутра, из самог доживљаја, кад приповедач Миле не би био рођак
капији - изнутра гледало, које би гледало у тренуцима кад се ликови у интимноме простору опуштају, обзири слабе а нагони и жеље навиру у појачаној психосоматској динамици.
А што тај живот највише усмерава и окупља, у најприснијем, најличнијем делу, то је љубав и с њом еротски, полни нагони.
С друге стране, међутим, њој су дата бујна чула и на моменте незадрживи полни нагони. Отуда је Софка изнутра, психички пренапета, што повремено узрокује подвај ања, располућивања која смо овде
Јер не само најинтимнији - што се већ по себи разуме - него и претежни део њиховога личног живота чине еротски нагони, с богатом скалом љубавних емоција; али о женидби и удаји не одлучују они, него породица, и не према њиховим жељама и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад ти срце ледом следи, Задахне те, да се згреваш, Кад ти сузе све исцеди, Нагони те да јој певаш. Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нису, Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије пиштољем. Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други.
Ћипико, Иво - Пауци
премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони. Што да ради?
К'о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони... Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно!
Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони. Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Да ли сам имао право, ви, добри богови, знате! Зато вас искрено молим да мира тихог ми дате. И кад ме нагони живот да к њима узморам поћи, А ви ми у срце онда улијте божанске моћи: Како бих презрео подлост, што шири шарана
Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош хата Залуд се Брамини боре и љуте њихове страже, Све, с виком очајања, у тврде пагоде нàже.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У госпа Ноли почели се сређивати нагони, интереси, потребе, можда и страсти, можда и егоизам жене. Те је вечери отпочела у тој јакој и смелој жени њена права
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тело малаксава, готово је на издисају. Али су још очи сијале... Сви унутрашњи нагони и свесни подстицаји усредсређени су у једној само мисли: хлеба!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
какав велики старјешина турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се хватају хајдуци (а осим тефтиша у хајдукову родбину и у
“ Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!
Игра коња Реља од Пазара, нагони га преко винограда, па он ломи грозна винограда; вели њему од Прилипа Марко: „Прођ' се, Реља, грозна винограда!
“ „Који оно добар јунак бјеше на алату коњу великоме, са крсташем у руци барјаком, што сагони Турке у буљуке и нагони на воду Ситницу?“ „Оно јесте Бошко Југовићу.
удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?
игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, — још нагони оџе и аџије да и они с њиме пију вино. Иду Турци цару на парницу: „Цар-Сулеман', и отац и мајко!
паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино; па му просто да сам пије вино, већ нагони оџе и аџије да и они с њиме пију вино!
ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе му Арап изићи не смије, он нагони дебела дорина на његова бијела шатора, на копљу му шатор претурио.
Мили боже, на свему ти вала! Кад у Турке јуриш учинише, раздвојише Турке у буљуке, па нагони један на другога: што пропушћа дели-Радивоје, дочекује млади Татомире; што утече младу Татомиру, дочекује дијете
говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике