Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди. Све истопи се, тек и је иљада Ма све је, брате, она крвца млада, А крвца млада, она крвца врела, За правду увек
Та каква је сила у Турчина, Па још, брате, сама јуначина, Сам јањичар, онај челик тврди, — Оће срећа Србе да нагрди... Рајко стоји, па гледа одзаде, Па и види српске веље јаде.
Кô ван себе тић одмила лута, Обневиде, узе лоша пута, Па удари о тај камен тврди, Те се разби и љуто нагрди. И ево га доле сакрана, Васиони једна љута рана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Најпосле, кад се тако нагрди, пошље онога те га је посипао брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе с уждивеним фењером
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде.
Ћипико, Иво - Приповетке
— вели Илија Анђи и мрко преда се гледа. —Ево, добар човјече, нека му повежем рану! —одговори жена. — Али што га нагрди?...Њој, брате, њој требало би да ископаш очи! Она те осрамоти, а он, амо рећи, као и сваки човјек...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН (униформират), ПРЕЂАШЊИ ЈОВАН: Ево ме, мајстор Митре. МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Леонардо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: (гледајући за њим): Жене сте сви! — Само што вас свемогућ нагрди Рутавилом мрких наусница, Што крепкошћу називате мушком... Овде је моћ!... Ил’ није?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига.