Употреба речи нагрдити у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Стигли су у Росију, куд су желели да дођу. Она ће све потребно нагрдити и за аустријску императрицу. Та императрица ће морати да пусти његов национ, да се досели, цео, у Росију.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— То је по црногорски! — Али у овој тјескоби то не може бити! Могли бисмо коме избити око, или би се нас један могао нагрдити! — Добро, сјецимо се стојећке. Држ’ се! Оде глава!... Збиља, шта ће ово бити? Како ћу?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Побро, шта ти би одједном? — Још он пита! — окрену се дјед мени и Жутији као присутним свједоцима. — Нагрдити човјека из чиста мира, рећи му да је коњ ... Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Малетић се љути на Радишића што овај мисли „да је њему као стихотворцу слободно ковањем по својој вољи речи језик нагрдити и од правила општи’ у мишљењу у чувствовању одступати”; суд му је сасвим негативан: „Гди је срце ладно, ту је само

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ти ни крочити нећу, но ћу добра коња окренути, догнаћу га мору до обале, па ћу ватит листак шемишљиков, а моје ћу лице нагрдити — док покапље крвца од образа, по листу ћу писати јазију, додаћу је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности