Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као
Хе, душу ли му, није то лако надавати. — Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку. Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мене Турци јесу додијали свако вече двору долазећи, свако вече и свако ми јутро; не могу им ватре надавати, ја како ћу љеба нам’јесити, како ли ћу воде нанијети? Сви питају куд је Крсман ошô, а ја, јадна, казати не смијем.