Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Кад ова то чује чему се није надала, онда оде к људма, и измоли себи дозвољење да при њихови домови гди гњиздо себи начини.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А да не би до тога дошло, није жалила труда, него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.
могу себи представити... — Ја, наравно, дâбоме, што се мене тиче, што оно кажу: »како сам се надала, добро сам се још и удала«; мени и није било баш тако тешко.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње. Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у његовој соби. Једног дана просили су...
Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера! Том се нисам надала. — Не чуди се!
Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавно казао да Марко неће живети. И, доиста, Марко је већ у здрављу прогрижен, неће ни он дуго, већ мири
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, пропадниш, море, пропадниш, кукавицо! ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану?
Море, пропадниш, море, пропадниш, кукавицо! ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану?
ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она се надала да ће живот са тим стаситим официром бити као нека бајка, да ће увек имати лепих хаљина, да ће играти на баловима, а
Тада га однеше у вајат. Сутрадан, памтио је то, смеју му се ујне, како је тражио, у сну, да сиса. Ја се томе надала, па сам обукла кожух и закопчала!
Чинила се весела, али јој се десило нешто чему се није надала. Честњејши Исакович јој подвикну, да је полудела, да одлази, док је није избацио.
Евдокија је, међутим, јецала, и понављала да зна да постоји та жена, да јој га отима, и да она никад среће није имала. Надала се срећи бар у овој, ванбрачној, љубости.
Она ће сад отићи. Дошла је да га спасе од несреће, од туча, недостојних официра. Надала се да се променио, ваљда. Да неће и даље да вуче са собом и њену матер, у несрећу.
Била је слепа. Никад се од Трифуна томе није надала. Сасвим је свеједно каква је та жена. Млада је и лепа. Мужатица. Много млађа од ње. Ето то је.
Она се надала да ће ово лето бити најлепше лето у њеном животу, а он га је претворио у пакао, несаницу и срамоту. Осетила је, каже,
кога је зажелела од првог тренутка, кад је био ушао у њена кола, био је за њу доживљај, каквом се више у животу није надала, и какав није ни очекивала, ни разумела.
Она је Павлу дала то писамце, као аманет, да би их измирила. Надала се да ће бити присутна, кад Трифун стигне, па кад није, хоће да му пише. Тако им матера, нека се не срамоте.
Сасвим изненада, и врло чудно, Варвара је, при свом порођају, имала помоћ једне жене, којој се заиста није надала. То је била госпожа Јулијана, жена Вишњевскова.
„Дочекала сам нешто“, рече Варвара, са једним врло чудним осмехом, „чему се никад нисам надала. Муж ми сад каже: Иди, па живи, да Бог да, сретно, у свом богатству, у Бачкој. Куд ћеш са мном? На мени је клетва!
Варвара га, међутим, одби, благо. Не зна, он, удовац, ћуд женску, сад кад је дочекала и ово у животу. Није се никад надала, чак јој је сад и смешно, да јој муж каже да може отићи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Груди своје приносила му је тако близу као што се у љубави приносе образи. Највише пак надала се од својих очију. Гледала га је тужно. Аранђел Исакович, као добар трговац, видео је о чему се ради.
је у грозници, молећи непрестано девера да се одвезе патријарху, и да измоли дозволу да је може пренети у манастир. Надала се, још увек, да ће се тамо исцелити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај. Још сам се једино теби од јутрос надала. И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео. Њему је увек морало бити најтеже.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
она се умирила, навикла. Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то, гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— рече маћехи. Маћеха им донесе нешто бајате проје и укисла пасуља, изговарајући се како се бајаги није надала те није ни спремила. Она и њен син пођоше напоље, а он их замоли да положе што магарцу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА (с еспапом), ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Ево је; но, јеси ли купила? СОФИЈА: Јесам, и врло јевтино, Максо; не би се надала. МАКСИМ: Да, гледај да ми тиме замажеш очи. СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино.
ЈЕВРЕМ И СОФИЈА (ступе) ЈЕВРЕМ: Е, снао, како испаде баталија? СОФИЈА: Доста свакојако, но како сам се надала, опет добро.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: (Како ме заварује, само да ме добро шчепа). Милостива госпођа, ја признајем моју погрешку, али ја се нисам надала да ћете пре девет устати. ПЕЛА: Шта је теби, девојко? ПЕРСИДА: Ах!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Изгледа као да ти нешто сумњаш. Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда... не бој се, нисам ја од таквих; пре бих дала да ми се одсеку прсти но што би се туђе ствари
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али она се још надала... Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро, добро, Јуло, ја рекох; право да ти кажем надала сам се таком одговору од тебе; ја истина не гледам на то што свет којешта говори, кô бајаги да ви мислите да ће она
Видела је да за ове две године нико није искао Кају па је се надала да и од сада неће, те је тако могла обрећи Глиши да пристаје да удаду дете за прву добру прилику која се укаже, а
неће, те је тако могла обрећи Глиши да пристаје да удаду дете за прву добру прилику која се укаже, а међутим је се надала да ће и овог капетана одгурати скоро, јер је већ стар па ће му морати дати повишицу, и на томе остаде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и
Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.
Једино што су уста била још увек свежа, влажна. А од толиког грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.
Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка тако олако пристати, чак и сама хтети. И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна. Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.
Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила. Све се као нечем надала. А изгледало је да се највише надала да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.
Све се као нечем надала. А изгледало је да се највише надала да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.
погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.
а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно. Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.
До сада бар, иако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје.
XXВИИ И као што се надала, тако доцније и настаде. Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец
И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала... Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима које трпим откако примих твоје писмо из Котора. Надала сам се, несретница, е си ти у иједу помишљао побјећи из војске, па да нијеси то учинио, да си се предомислио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица. Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
га он гоји и у камари мирише, па да је мишљела да се он приправљајући оне обједе жени и да јој је жао | било, јер се надала да не ће друге него њу вјенчати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није помогло. Чује манастирска звона пред сутон и свитање. Тада се надала и веровала. Лепо види како се надала. Размишља, правда се пред собом и његовим јечањем.
Није помогло. Чује манастирска звона пред сутон и свитање. Тада се надала и веровала. Лепо види како се надала. Размишља, правда се пред собом и његовим јечањем. Ти се сећаш колико сам те молила.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Данима је чекала, летела да ухвати што већу и дебљу рибу за најмлађега сина, и надала се. Птић је све гладно гутао, али није растао. — Ништа од тебе! — говорила су му браћа. — Можда ти и ниси галеб!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није научила: побуна је, од почетка, тињала у њој, али је, у почетку, она била немоћна да је прихвати; уз то, још се надала.
привидну смиреност коју је прихватила као одбрану долазила и до праве смирености која јој се откривала као смисао. Надала се да је то простор који је, најзад, освојила својим одрицањем и да искушења, бар оних најтежих, више неће бити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица. По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку. Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ваздух је очишћен и прозрачан. Ведрина неба и мора лепо се у њима одразује. Упутише се у поље. Цвета се надала да ће тај дан радити и тако унапред до њихова повратка. Преварила се: било је мокро, па посао није ишао за руком.
Није ни сумњала да се неће превести и за нешто мање. Штавише, надала се да ће је примити онај што даје билете и за половицу, кад сазна за незгоде што су је непрекидимице салетале, а да
Цвијета на први мах не може да се снађе. Истина, надала се и жељела је да се тако сврши, али мишљаше неће тако брзо, а докле се буде завлачило, добиће времена да размишља.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и
До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје“.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у
У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени...
луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.
Ћипико, Иво - Пауци
—А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У сравњењу са својим другарицама, Јана је носила једну светлу детињу меланхолију. Увек се надала бољем, јер је понекад и бивало боље, макар само у илузији.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала. једна је запитала: „Код кога гу нађосте: код Манулаћа, ели код Манчу“; друга: „Кад гу врнусте дом?