Употреба речи надало у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Бог само све зна!... Иди у гору!... Станко саже главу... Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву... Дева погледа Станка испод ока. — Је ли, Станко? — Шта? — Баш си намерио у гору?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А већ је први и други пут звонило у цркву на службу. Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда наравно да се надало да ће он данас као гост и Херувику певати, па су и гомиле света све чешће бивале.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Трже га из тог заноса врисак детињи. Одмах до њега становао је неки судија с породицом. И, ето, дете се пробудило и надало врисак. Чуо се плашљив глас мајчин, који је утишавао малог плачљивка, али без успеха.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Поред тога, имао је необично развијен слух, што ми је највише и надало у очи. Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме.

Ћипико, Иво - Пауци

У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности