Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године
— „Да сам знала, — вели — не бих се удала”, и: „Ко би се томе надао!” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!
” — „Ко би се надао да он тако риче?“ — одговори осрамоћени пас. Наравоученије Ова нас басна учи да пре ваља познати снагу наших
„А, неверно море,” — рече уздишући — „баш ти ли ме издаде од кога сам се ја надао да ће ме сачувати.” Наравоученије Никад нико не може знати откуда га беда и напаст може наћи.
полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и притрчи, ко у кошуљи, а ко у гаћа.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И од моћних кнежева овог света не можеш се ничему надати! А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам? Погледај, на пример, кроз ове прозоре!
Молитвом сам се обратио шарану, богу Дунава, богу у дубини. Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити. А он, упецан на зелену муву, немоћан лежи и зева на суву. 2.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ђорђе и Катић Јанко на конаку у хану са једно сто момака; и кад по пољу види војску, мислио је да је наша, јер није се надао Турцима с оне стране; док Кучук Алија нападне тући, а није ни у њега млого више војске било.
Однео сто ока дуката, у Шапцу на баиру одсекао 70 глава, јербо се нико није надао. И онда су посекли Радомира оца Павла Радомировића. То је било 6. августа 1804. године, лицем на Преображеније.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем.
На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан? Охо, ко би се теби надао?!... — Сиромах Мојсило оде питати се за здравље са својим старим познаником, који је још у Београду на занату с њим
Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова! Надао сам се од овог последњег акта да ће бити што, па бадава!.. Баш ми га жао! Носи тамо нек се сајузи!
А он жели, особито у последње време, да какогод дође у варош. Надао се утврдо да ће добити Београд, јер већ две године служи у овом срезу, и, богу хвала, није досад још никаке лудорије
Запљеска радосно рукама и стаде узвикивати? — Ура, ура! Сва занимања у рукама власти! Дивно! Ура! А ко би се надао? Одмах да наредимо изборе! Изборе!... изборе!... Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао. Тридесет година кметује он Црној Бари. Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.
Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...
Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше. — Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао? — упита Ногић. — Јавио ми је Срећко. Него, алал вам вера!
Турчин је знао како треба говорити с родитељем. Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. — Вала, ага, није што је мој!... Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!.
Крушки се учини да то говори поп Милоје. Он суну као олуј: — Ти си јатак хајдучки!... Јова као да се томе надао. Ништа га не изненади тај напад. Он опет мирно одговори: — Нисам. — Јеси! — Нисам. — Јеси, кад ја велим!
Де, реци! Лазар се лако освести. Он је слушао ове тихе речи... Надао се грмљавини, а оно савим мирно. Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...
— Онда је добро те понех. — А... надао си се! Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. — Тако је, оче! — Јово, изиди један часак!
Указаше се први непријтељски редови... Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја. Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... Срце му је лупало.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ме он одмах прекиде: — Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?
На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. — Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« ГЛАВА ДВАНАЕСТА У којој ће, што кажу, прснути тиква, и догодити се оно чему се нико није надао, и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Напротив, Павле је био снужден и није се више надао да све то може да се добро сврши. Пред њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је,
Трифун се, сиромах, надао да ће се избећи још веће зло, кад се са њима пресели у диштрикт милитарни, у Потисју, али су они, ето, почели да
Па би се враћао дома, погнуте главе, стидно. Кад се вратио из рата, на Францеза, пре седам година, Трифун се још надао да ће далеко дотерати у тогда славном, Подунавском полку.
Гледао је да је развесели, макар и глупим шалама. Све се надао да је несрећа, у њеном браку – коју је био приметио – само пролазна.
Терцини се није надао да ће један официр царства покушати бекство, на такав начин, кукавички и подао. Одбрана је истицала непорочну службу
Хернхутер се радовао гостима и често је примао, на преноћиште, путнике, а нарочито официре. Имао је три кћери, па се надао да ће се неко, међу официрима, спанђати са његовим ћеркама. Хтео је да их скине са врата, пре него што умре.
Још никога није издала. Исакович, коме се није свидело све то и који се свему томе није надао, поче да се вајка да је тај стан права мишоловка.
Писало се и Плацкоманди, па ништа. Одговор гласи увек: лепра! Копша је био чуо да, у лазарету, умиру двојица, па се надао, кад умру, да ће се, ваљда, неко сетити да њихово питање реши.
На другој страни, река се чинила бескрајна. Исакович посла прво Јерменина, да улаз опипа. Он је остао у колима. Надао се, ако устреба, да ће ући у лазарет, и поред страже, онако, како је то био навикао у својим, сирмијским, хусарима.
Он им се куне, на свог свеца, који је свети Мрата. Исакович тада доживе нешто, чему се није надао, а што је било опет неочекивано, као гром из ведрог неба. Чему покушавати протумачити оно, што се протумачити не да.
Хтео је да се госпоже Евдокије отресе, ослободи. Надао се да ће та олуја, летња, луда, док се са пута врати, проћи. Да ће га госпожа Евдокија заборавити. Да ће другог наћи.
Синоћ – први пут откад се знају – ударио га је штапом. Због неке женске. Томе се од Волкова није надао. Пошао би, да може, са Исаковичем, радо, и не би се више у Вијену ни вратио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер се неппијатељ надао да ће жудним тражењем родитеља мојих омести стопе моје усмерене ка Господу и да ће ме од вашега у Господу сродства
мира учинио чудесним преподобнога оца његова, тако се и у српској земљи пред синовима и народом његовим смело надао да ће га Господ опет прославити и учинити чудесним.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти. — Може се и томе помоћи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.
грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако без ичијег знања, скривено, као у сну. И, нарочито, без икакве несреће.
што су га у Печују онако вређали и мучили, већ и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако матор, свакако надао и што му беше, још у Варадину, обећано.
Јуришала је где то није хтео, а бежала је где се томе није надао. И нити је пуцала како треба, нити се повлачила како треба.
дан да расправља, мислио је да ће заборавити, а над свим тим његовим војницима, и колима, дуж целог пута на ратиште, надао се да ће бити испружена као нека Божја, или ћесарска рука.
амови и пајвани, и са дугим равнима спржених поља и усијаног неба, Исакович се стрмоглав отресе свега чему се дотле надао.
Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је и сад била, као и при поласку, нека даљина. Био је миран. Надао се да ће прекосутра, пре мрака, стићи до Варадина, где је имао да распусти поједине делове пука, пре но што оде да се
Славонско‑подунавског полка, а нарочито, нарочито спремати план, извидети могућност одласка у Русију, куда се још увек надао да ће отићи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вацлав је обожавао Наполеона, чија слава у оно вријеме испуњаваше свијет; надао се да ће он учинити крај застарјелом поретку и у ћесаровини.
Јанко је рачунао да ће за осамнаест, најдуже двадесет дана моћи примити одговор од Лудмиле. Очеву се није поуздано надао; међутијем протече већ тридесет дана, па ни од кога ништа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао. Остао је једнако где је и био. И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни
Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне. Децу је волео, а деца њега. Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глај пред собом то крваво поље, Та море ли јоште бити боље?“ Ох, те коби данас на уранку! Таком дивном надао се данку: Свуд злотвори дивно поломљени. „Благо ли си вечераске мени, Вечараске па још и довека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За младих дана, причало се, једном је, обноћ, спазио неког човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову.
Очита Сава своју литанију глатко и рјечито како се нико не би надао, поново ћокну дједа у судланицу и с капом у руци кротко се упути према авлијским вратницама.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Од кога је, бољем се нисам ни надао. Јеси ли спремна? ХАСАНАГИНИЦА: Како „спремна”? Шта значи „спремна”?
Ово ти никад нећу опростити! Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило! Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу? Добро је погледај!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај му исприча како му је маћеха украла, а од ње се није надао те није ни чувао. Цар му даде мараму и упита како је могао сатрти толику војску сам, без иког.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ (врши главом): Ко би се надао овоме, какав сте малопре били? ДОКТОР: Ја знам, да сам вас увредио; али шта можете друго од празне главе очекивати?
Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је позната моја
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: О том радо не приповеда, јер га увек једи. Догоди се упражњено место генерала, и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и убије га; потом квитира и закључи
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Делија Мачак заигра брком: „Нисам се, Лишче, надао вас!“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас.
“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа, ко би се у сну надао томе, па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио, соме?!“ Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Видим да је неко ударио по штапу, да се даждевњак сигурно надао у бегство и да су се сви за њим залетели. Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) ПРОКА (после извесне паузе): Мој брате, мој брате, ко се овоме надао? СИМКА: Овако изиграти фамилију! ТАНАСИЈЕ: Изиграти? Није изиграти, него подвалити.
АГАТОН: Па оно сам говорио кад сам се надао, као и ви. ТРИФУН: Море, какав поштен, знам ја добро његово поштење. ТАНАСИЈЕ: Био је то, браћо моја и сестре моје,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Знамо, господине капетане — вели Александар — али ко се надао. Данас смо дошли, били смо уморни, непријатељ се још није ни појавио, а ми одступамо. — Знам, знам све ја то.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао... Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај пролог је био нека врста литерарног, па и политичког програма песниковог. Он се у то доба надао да ће, код нас, бити нека врста нашег Фрајлиграта.
Онда немамо шта да разговарамо!“ Он је био усвојио, усинио, као нежења, сина своје сестре, Душана, и надао се да ће тај млади официр сачувати име Путника.
Отишао сам да се упишем на медицину. Надао сам се да ћу бити лекар – једино занимање које је песника достојно. Ујак ме је на то избацио.
Отуда код мене алузија на Бранка. Ја сам тада почео да пишем и Маску, Надао сам се да ћу моћи живети скромним али слободним животом књижевника. У тој нади сам се преварио.
Инфицирајући се трахомом, аустријски пешак надао се да ће сигурно изостати из формација које су слате на бојишта. У исти мах се излагао опасности да ослепи на оба ока.
штампам Суматру у Књижевном гласнику и објашњење своје поезије. Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година. Ни та ми се нада није испунила.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!... Видео девојку, допала му се и — држ' за руку... О, часни га убио!...
Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао... Говорило се да су обојица већ чинили покушаје код Мирчића и да су им проводаџије одбијене једним истим речима: »Не
А ко би мислио да ће зло са те стране да дође? Но, још је добро. Готово му би мило, јер он се надао већем, страшном злу, а ово шта је, — ништа... Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице...
Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице... Шта је то према — смрти, којој се он надао! Чича Пера се налазио у положају човека, који је очекивао какво страшно зло, па се судбина смиловала, те му, у место
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ти само накриви капу па чекај мандат! ЈОВИЦА (полазећи): Па ја, право да ти кажем, у тебе сам се и надао. ЈЕВРЕМ (испраћајући га): И не треба ти други! ЈОВИЦА: Е, па хвала ти, Јевреме! (Одлази.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А писао је о многоме којечему. Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских
Волео је да зазјава. Мало је радио. Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити. Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе
И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
океанским дубинама, а поглавито у области Атлантског Океана која је нарочито била привукла пажњу Шмита и у којој се он надао наћи непосредно саму икру јегуље, а тиме и само њено плодиште; то је била област између Бермудских Острва и Саргаског
Али одједном се десило нешто чему се нисам надао. Гњурац спасилац, пошто је већ био набацио замку од ужета на у песак зароњеног друга, одједном је укочено застао и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника — он је дакле био последње дете, „истришче“ — када је овај одрастао,
И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рече у себи цар: „Оне две кћери што сам удао за царске синове, имам сад од њих помоћ, а ову од које сам се највише надао, дадох за рђу.“ И тако цар у великој бризи изда заповест, да свако иде на војску штогод може сабљу пасати.
25. КАПА И СВАТ. Зовне побратим побратима у сватове. Овај је имао све приправно од хаљина, јере се свадби надао, али само капе није имао, или је није имао од куда купити или није могао добавити, те се тако нађе на чудо, и невоља
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Наопако кад не би постојала! ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(у пролазу поред Васкине собе, лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо! Устај! Тата дошао и...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А како је мени било то слушајући, дајем другима мислити! Но, ко би се надао, ко ли ће моћи веровати какво је и колико моје упорство и тврдо|главство било!
Он, заисто, кад не би се надао да ће, ако ништа, барем „Нин аполиис тон дулон су деспота“ на вечерњи очитати, не би никада на њу дошао.
митарства, по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја ни конца.
Но, размишљавајући да сам с помоћју бога више получио него сам мислио и надао се, чинило ми се да сам топрв богат постао.
Али, ко би се надао од овакови[х] добродетелни[х], љубезни[х] и божји[х] људи и душâ да су они наумили били мене преварити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити.
Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне тобож надао се е ће бити више...
Сутрадан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син са Велике оштарије. Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А она се, „паметна“, досетила и с једним младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце.
А ти си се, сироти мој, увек радовао новом оделу. Надао си се да ће ово сад купљено бити таман твојој снази и расту који ти је Бог одредио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као тумач, понешто је и чинио: спречавао је неспоразуме. Али, то је било недовољно. Надао се да ће му, можда, понудити место међу представницима на страни или ће га позвати међу предаваче на Лицеју.
Стојан се ипак надао. Војвода који се нада није била само улога коју је за себе одабрао, у тај час, иако је била и улога.
Због Вука? Било је једно време када се надао да ће њему моћи да каже бар нешто од оног што му се открило. Стигла је 1815.
Ипак се Вишњић надао да ће му Вук, бар у једном часу, поставити питање које је очекивао, питање о томе када ће имати нових песама?
Другови Риге од Фере, њих седморица, још су се надали; Рига, одавно, није. Надао се, само, да ће толико успети да се навикне на мисао о скором одласку да га та мисао више неће пресретати, ноћу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У рату жртвовао сам се јер сам веровао да слобода вреди више од живота, борио сам се за боље друштво, то јест надао сам се да ће људи постати бољи. Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду?
Пошто ме пусти н измаче се он понова прискочи па ме притиште на своје груди. — О благи Боже, нисам се надао, хвала ти. Плакали смо обојица. — Зашто се ниси надао? — Па, знаш какви смо данас.
— О благи Боже, нисам се надао, хвала ти. Плакали смо обојица. — Зашто се ниси надао? — Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево
дете које гледа како се разилазе сви што су око њега били да га теше док му мајку не сахране, као и оно, и ја сам се надао да ме никад нећеш оставити. Али обећавам ти: вршићу службу као и досад и све ће добро бити, надам се.
Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово лето.“ Црно нам лето.
набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово лето.“ Црно нам лето. Црно нам лето.
безначајна штета донела тако нешто неочекивано, и топио се и умирао у најлепшем пијанству, чијој се сласти никад нисам надао и које није било ни у каквом плану чак најсмелијих мојих ратничких снова.
Избацио је Ђорђе леву ногу унапред, онда је почео да кашље као да ће ту да умре. Кашљао је дуже него што се ико надао, док су сви нестрпљиво ишчекивали, па је најзад рекао: „Имам, господин председник, кашаљ у десну плећку, баш ми је
У ноћи, у болним тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, чекао је, надао се, веровао. У чему је то био смисао ове издржљивости, за њега који је знао и научен био да чува силу народнога
Али враћајући се, ја не осетих нимало олакшања коме сам се надао. То је било зато што сам се још увек налазио под свежим утисцима сусрета са живима.
Крајњим напрезањем притискивао је он уво земљи и не дишући слушао, надао се, чекао... Под овим истим светим дрветом, мислио је, он ће доживети, он мора доживети и последњу радост да се увери
Поремећен јако тим наслеђем, коме се никако није надао, умоли он свесрдно Илију Васића, земљака свога и пријатеља, да буде љубазан поћи с њим до Беча, да тамо дођу главе
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: — Бабетино једна! Надао дреку као да му црева испадају !... — Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо!
И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. Вујо беше задовољан. Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.
— Нађи, старче, и кола. Кад је свадба, нек бар буде сватовски... Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. ...
Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. Надао се у тврдо, и ако је видео
Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему.
Он је учинио тако. И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао ? — Ничему... рекао је тада сам у себи. И сад се сетио чворкова...
Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању. Чудан је и тај разлог његову надању. Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он цару: — Видиш и сам да нијесам звао: ко се надао, ко ли је знао да ја идем у тамницу? ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
чиновника ми је обећао крупну надокнаду у случају да успем, исто као и у случају усавршавања њихових динама, па сам се надао да ћу добити приличну суму новца. Радило се о три чиновника које ћу означити са А, Б и Ц из практичних разлога.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Узео сам својих зарађених петнаест долара и најкраћим путем сам се упутио на север. Надао сам се да ће у Њујорку бити нешто свежије, ако дуне поветарац са северног Атлантика, па пошто се расхладим, да
Свејси се увек надао да ће остали следити његов пример и својим прилозима повећати приходе Инжењерског фонда на онај износ који би требало
звезда небески језик који велича славу господњу, али тада нисам знао како тај глас доспева до мене, иако сам се надао да ћу то сазнати једног дана. Та нада крила се у мом срцу када сам се искрцао у Касл Гардену.
Ћипико, Иво - Приповетке
— вели Жшкица на кога наљезе, у бризи, журећи се преко села. Парох се није надао толикој навали ни слави, а нашао се неприправан, не зна што би радио, па се прилагоди вољи народа.
—Ни паре више! — рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори Лазо. —Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Е, па реците госпа-Живки да нећу да је оставим. ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе. Ја сам тебе, брате, сматрао за паметна човека. А, чекај, нисам ти још ни казао све.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином.
Нијесам се надао, нијесам никад!.. Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као
“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ... Надао се он да Турска и није у Цариграду.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Изненадна појава турских колона с косе, откуда им се нико није надао, рашила је судбу овога дана. Како ми сад звоне оне јутрошње Комаровљеве речи: »Ми смо предузели све мере, предвидели
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман.
Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман.
Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.
Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. А она никако да се утеши. Неколико дана
Ћипико, Иво - Пауци
Једнога подзимњега дана, кад се Раде опремаше у планину, судбеном одлуком би му јављен дан и сат дражбе. Иако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно
Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве
Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски.
—А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. — Ето хоће, а није право! Ко би се био од ње надао?! Чинила се је ка светица! — А што вели стари Анте? — Али не знате? Стари је Анте у пржуну.
Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите!
Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих. Нека, нека иду!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
њих обигравали помахнитали и омамљени калуђери, ја сам се искрао кроз капију, прешао ливаду и окачио торбе на кочеве. Надао сам се да их нико неће пратити преко ливаде из страха да не буде окужен нечастивим који је у њима и да неће приметити
Окисао као миш. Отире шаком мокро лице, зализује косу и спушта на сто торбуљину. И као што сам се надао, Димитрије премешта поглед својих ситних пацовских очију са мојих црвених боја на крш свеколиког биља које је Доротеј
Требало је тада да изађем из џбуња. Црни јахач Дадара на црном коњу. Зашто то нисам учинио? Зато што сам се надао да ће ипак све остати на пљускању и на смејању. Каква је то заблуда била, мој боже! Нисам изашао ни ја ни ико други.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Десет ефективних динара нађоше се у рукама песника. Толиком успеху своје музе он се није надао. Блажени осмејак обли његово лице, али се он брзо трже, даде својој физиономији Дантеов достојанствени израз, погледа
Хтео сам да, као дворски лекар те лепе богиње, измерим температуру њеног тела. Надао сам се да ћу ту температуту моћи одредити помоћу мојих математских образаца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити. А што се школе тиче, госпа Нола је већ раније запазила
Био је то један од оних потеза судбине који одједаред припну живот како се живот није надао. Некада раније, и тамо негде далеко, за време маневара, упознао се био Јова с једном необично озбиљном радницом у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Општи замах је усталасао људе. Не можемо да дођемо себи од чуда, шта се ово на један мах зби. Нико се томе није надао. Све се догодило тако брзо, неочекивано. Линија фронта се потпуно изгубила.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао. Чим угледаше њега и његову Жују, диже се весела граја: — Ехеј, ево Николице с приколицом!
Дјечаци су зачуђено гледали за њом. Ко би се то од Луње надао, од оне тихе ћутљиве Луње. Једини Николица напући усне. — Их, да ми женско дође у логор! — А твоја Жуја?
Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом. Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То јој напре рече с укором: Јосиф О, ти нова младо, што се нисам од тебе никад надао те срамоте дочекати и примити! Нисам ли ја тебе из божије цркве неопогањену ни натруњену чим к себи прихватио?
Обећани нама цар, пак сврх свега и ту укоризну наводиш ми, што га ја нисам никад се надао што ће ме снаћи. Ја то проказах за те овим људма да нисам врстан ни кајиша с обуће ти одрешити, а ти дошао си ту те и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна
А надао се успеху јер је спремио терен. О Мани се лепо изражавао. У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и