Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. — А је л̓? — упита Турчин. Милош прену. — Шта? — Надаш ли се ти гостима?... Спремаш ли вечеру?... Ми ти се, богме, спремамо... Милош да пропадне у земљу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и уморан, нервозан и растројен, Јуришић, неспретно и грубо изазва распру, Он тече да зна
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа. А ти? — Једва мало пре доврших. Али сам сад сигурна! А ти, болан, зар баш ништа? — Готово ништа. — Ти се надаш у стару срећу. Сети се Солона!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „И да се не надаш е ћеш до мало накљукати трбушину, реци!“ прихвати Спасоје, у сред општег смијеха. „Збиља, људи, то је за проповијест
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство! ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге!
ИКОНИЈА: Па си се разочарала што није? Не замајавај се ти много око њега, тај ће ти сместити одакле се и не надаш! Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но твој поглед лута, јер он Прошло жели. Изван душе своје ти се срећи надаш; Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш. Ја, довољан себи, не знам песму јада.
Ћипико, Иво - Пауци
— Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. — Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. — И надам се! — Вама је лако!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
један за другим у истом повољном положају, упућују — као да се лоптају — један другоме: „Што сад мислиш, чему ли се надаш?
Викну њега Балачко војвода: „О Милошу, зар се мене надаш?“ Па он пусти један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три
Викну Милош из грла бијела: „Ето тебе од шта се не надаш!“ Па он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде
Што сад мислиш, чему ли се надаш? С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво! Робом икад, а гробом никада“.
Паде вранац и притиште агу, насмеја се Сенковићу Иво: „Што сад мислиш, аго од Рибника? Што сад мислиш, чему ли се надаш?“ Поче ага Иву братимити: „Богом брате, Сенковићу Иво, немој мене данас погубити, ишти блага колико ти драго!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине. Луња се појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте