Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште једном да га с' нагледамо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Никола“ одговори му сиромах. „Надвор, надвор, из куће“ док јадни просјак онако уплашен побјеже без обзира говорећи: „За што, брате, ако Бога знаш?
“ „Никола“ одговори му сиромах. „Надвор, надвор, из куће“ док јадни просјак онако уплашен побјеже без обзира говорећи: „За што, брате, ако Бога знаш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор! — повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу.
печата мучњак — сандук у који пада брашно испод воденичног камена муштулук — добар глас, награда за радосну вест надвор — напоље нађавасати се — наситити се назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида наиде — нађе
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не стрављуј то дијете! — промуца Милоје дрхтавим гласом, а меко и некако својски. — Напоље из куће, Циганине црни! Надвор и не плаши ми дијете! — крикну она поново и подиже пут њега ожег.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кам’ одјело? остало му пусто!“ Кад је Митар р’јечи разумио, увати је за грло бијело: како ју је лако уватио, обје очи надвор искочише; ал’ прискочи Јакшићу Богдане, те он Митра за руку увати: „Што ћеш, Митре? да од бога нађеш!
бре некоме, натресати се набрекнути — дозвати некога речју бре навалија — некаква одлична сабља навришко — одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље