Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
црња но да је муњом опрљена, од месечарке црвенија и љућа, од брескве сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер царствујући Константинов Град тада заузеше и држаху Фрузи, а царство се грчко надвоје расече, јер над целом Тесалијом и Илиријом, у Солуну, био је цар Теодор, који је поцле од Асена цара загорског у бици
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Што ћутиш? Нећеш ваљда да превариш? Изнеси то дете, немо да си такав, нека га мајка погледа, макар надвоје-натроје, па д идемо! ХАСАНАГА (Јусуфу): Накитила се богато, да ми се покаже! Да ме заблесне, да ме засени!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
нипошто! Па баш да можеш руком самртном пробудити, оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа надвоје, да мо'ш одерат смелом десницом са божја лица недигнути вео, на наличе окренути нам га, да и то смртна сила која
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 137. Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
и у временској стисци, Настаје извештај, осврт, чланак Што га пишу чланкописци и чанколисци, Ал пошто се све ради надвоје-натроје, И у новинама мора бити тако како је!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После се нешто изломило и звекнуло, сабља преломљена надвоје, шта ли, па се разговетно разглегао официрски глас који се бунио: — Престаните тући, Бога вам зверског!
Механичким једним гестом он прикопча оно последње, пребијено надвоје, дугме на капуту, подиже јаку да сакрије го врат, црн и прљав од крвавог блата, па се још једном окрете и погледа ону
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Намеравао сам да из праћке хитнем камен тако да погодим рибу, прибијем је уз стену и пресечем надвоје. Речено - учињено. Ујак ме је погледао преплашено и узвикнуо готово ван себе: ”Ваде ретро Сатанас!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да не би онај ваздух дисале Што моје груди цепа надвоје... (Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово? (Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Донеше му суву дреновину; стеже Марко у десницу руку, прште дрво надвоје, натроје, ал’ из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време“.
Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана“.
Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена надвоје, натроје, а десна је рука осјечена, осјечена рука по рамену, а по срцу сабље доватиле, испале су црне џигерице“.
“ Ту допаде Новаковић Грујо, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде.
“ Ту допаде дели-Татомире, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му сабљу саломио, на штиту се ништа не познаде. Грче маче мача зеленога: „Стан’, курвићу, дели-Татомире!
“ Ту допаде Старина Новаче, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом ударио: надвоје му штита пресјекао, и десну му руку осјекао, ал’ натроје сабљу саломио.
“ Па потеже дренову батину, ал’ се саже Тодор по дорату, — надвоје му седло разломио. Кад удари дреновачом Тале, ту се смјеста заметнула кавга.