Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Прошлост и садашњост својим неприродно хладним поступањем сваку су наду у души мојој следиле, и ја немам наде и немам будућности.
наше празне груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам у часовима горког очајања срце разигра. — Имаш ли оца и мајку?
око мога скрушенога срца; на душу паде ноћ, тама у којој око није могло угледати ниједне звезде, ниједне искрице наде... Страшно!... Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар ми у Бога верујемо мање него куварица у пијачну вагу? Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва? Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва?
Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо! Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши?
прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири.
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Добро утуви што ти рекох! — Хоћу, пријо. Е, бог ти дао! — учини Смиља с пуно наде да ће му то помоћи. Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да нешто
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули.
тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!... Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!...
Али се небо затворило!... Молише се богу. Али је бог ћутао... Ни наде им не даде. Окреташе се лудима. Али их људи презреше. Презре народ „лоповску кућу”.
Друго је њега тиштало. Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? И, сем тога, још нешто му је душу таштало.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Верност се заклиње с тих хладних усница... Као смрт су верне љубави без наде! Вај, не реците ми никад: није тако, Ни да моје срце све то лаже себи, Јер ја бих тад плакô, ја бих вечно плакô, И
РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај! да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није.
Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде Клетву молитава замуклих? И ране Непамћене среће и престале наде? И горчину једне сузе убрисане? ПЕСМЕ СРЦА Нестати у нечем које срце воле, Умрети у нечем бесмртном!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!
То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! Ућутасмо. Али ја њега ипак познајем!
Африка
Мала је с оцем била остала уз пут у Феркасандугу, тако да јој не могу лично изразити своје наде. Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и наде, све је то допринело, тих дана, да њихова будућност буде различита.
Исте жалости какве је и он имао, исте наде, као у оних, које је лично знао, и исте жудње, као у оних, које није познавао, али за које је слушао.
грофа Бестушева, из Беча, први пријем код новог, росијског, посола препричавао се, у Енгелбирти, као први зрачак наде, после Косова. Зрак Сунца кроз решетке затвора.
Долазили су да га само једно питају: има ли наде да, још једном, и они виде боље дане, и да се могу одселити у Росију?
А многи су се у таквој прилици и братимили и ородили. Тај свет се био много напатио, па је био снужден и без наде. Исакович је, међутим, говорио, и казивао, мало.
Исаковичу су прилазили нерадо, па и кад би му пришли, пришли би му, како рекосмо, само да запитају: Има ли наде да и они угледају једном Росију?
Бранкович је умро, у затвору. Пећки патријарх, Атанасије, није више имао наде у идућег руског посланика – Бестушева – па му није више писао ни писма. Ућутао је и митрополит Аксентије Паликућа.
Ни један жив човек, међутим, још у пуној снази, не одриче се, лако, наде, сна, мисли, које је на срцу носио, у младости.
тако охоло, сигурно, знајући шта хоће, и куд је пошао, био је сад, кад је, ето, био, у Кијеву – слабе воље, без наде, а збуњен толико, да је све чешће муцао. Није реченице више завршавао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Хеће пропасти син мој. Бог, који ми га је мимо наде дао, удостојиће ме да га видим и да се наситим љубави његове. И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: —
Пошто никако не могаде, веома се ражалости. А свети виде душе њихове у крајњој тузи, и речју наде срца њихова утешивши рече: — Ако добри Бог изволи, опет ћу се вратити к вама! И тако се испусти из њихових руку.
тако и сада још више духом послушаш, и пошто се с Богом чедо твоје уздах у тебе, да се не посрамим, да се не лишим наде. Моли се за нас Господу, оче, у својим светим молитвама!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ослобођење Србије (1804—1815) пробудило је шире наде. Нова српска држава није се, као средњовековна Рашка, створила у средишту Балканског полуострва.
Одмах после Португалаца они су опловили рт добре наде. Њихове су трговачке лађе допирале до града Гоа (у предњој Индији) и задржавале се у Персијском заливу.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Наставници и ђаци држали су говоре и плакали. Био сам добар ђак. Добар друг. Дечак у кога су се полагале велике наде и син дивног, уцвељеног оца. Опазих како Стари брише уста надланицом и рекох му да ми је жао што сам остао жив.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Прођу девет дана. Не зна се још шта ће бити. Наступи петнаести дан. Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. Господару Софри је дан дугачак као година.
детентіо реи алиенае (лат.) — држање, присвајање туђе ствари дешператан, десператан (лат. десператус) — очајан, без наде, брижан дехонестирати (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
пошли са њим и који ће или изгинути, или се вратити тамо у блато, све по туђој вољи и за туђ рачун, одрекав се сваке наде, он је ипак осећао нешто над собом, као и то небо што је летно вече хладило.
Лекари му беху већ давно рекли да немају наде, јер су обојица били уверени да је она сама покушала да се отресе бременитости и да је зато нешто попила.
је долазак госпоже Дафине био тежак удар, као што је за њега њена смрт била пријатан догађај, који му је опет разбудио наде.
често одлазио господару, водећи са собом увек и своју најмлађу кћер, он је са запрепашћењем видео да су све његове наде узалудне и да Аранђел Исакович више нема ни она црвена, влажна уста, увек пуна турских слаткиша, ни онај уздржани
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који нису ниједног целог дана живели од звезданих
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чекање без икакве наде. Испод њих су коцкари уговарали партију покера у све што поседују. Испод њих су лопови договарали похаре.
Радила си читаво преподне, а од свега нема ни трага. Све је поједено. Погледала си руке и утврдила да више нема наде за њих. Скувала си кафу и укључила телевизор. Нека недељна утакмица.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде. У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког сусрета и доживљаја.
упознали смо у детињству: враћајући се њој, ми је заснивамо на једном новом плану, дижемо је до метафизичке наде.
отоку који плива у космичком океану, то је историја људске борбе и мучног успињања, историја нашег стрпљења и наше наде у спасење.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»цара нашега«, како веле српски записи из тога доба — нашле су велика одјека међу Србима и пробудиле им велике наде. Српски пресељеници у Угарској, политички и верски гоњени, сву помоћ очекују од Русије.
наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.
људске несреће, таштину свега људскога, урођену и неизлечиву рђавштину људи, празнину речи, обмане идеја, излишност наде, победу зла над добрим код човека, који је син блата, и у људској историји, где мржња и насиље увек имају последњу реч.
Омладина је у посао ушла са широким програмом и великим плановима. То је било доба полета, заноса, наде и вере у победу. Али успех није одговарао великим очекивањима.
потребу народне просвете, праве хришћанске културе, етичкога васпитања, верске сношљивости, вере у народну снагу, наде у бољу будућност.
Он је певао духовну клонулост после 1848, велике наде, ишчекивање »извесног часа« шездесетих година, »либералне надежде« и слободњачке снове Омладине, нове политичке и
То је дух и таленат коме још треба сређивања. ВЕЉКО М. МИЛИЋЕВИЋ Једно време полагане су велике наде на младог приповедача Вељка М. Милићевића (рођен 1886. у Чаглићу, у Славонији, одрастао у Лици**).
Милићевић, Вук - Беспуће
— да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.
земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју
Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе. И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово
што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати,
Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати, Доста дана још ће амо доћи, И
Не, није тако кô што сам ти казô.“ — „Говори, Мито, избави ми душу, У тавно срце бацаш наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ја занијемим сав устрептао од скривене лоповске наде: — Можда бих га некако могао дохватити?! Ноћу се изненада тргнем иза сна: вири мјесец кроз прозор, гори читаво
С лаким трачком наде, интендант осмотри своју принову неће ли се, којом срећом, ипак преобратити у говече, али Василије је тврдоглаво
— Не зна — увјерљиво рече коњокрадица. — Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај. С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања). У колико су се Вукове наде полагане на народне приповетке оствариле?
Опет се путник напуни наде да ће доћи до своје аспре, те оде у хоџин стан, ђе га је послао онај старац. Ступивши преко прага престрави се, јер
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
капута старијих сестара, толико звоцања када се врате кући у десетку, а не у деветку; ко би нормалан уложио све наде у неког студента из провинције да би после свега тај момак лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих
Није се још сасвим опростила од наде да од нас створи нормалну фамилију: мислим, недељне посете, цвеће, купање и ти фазони. Матори први одлази у купатило.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
знаку ипсилон-икса, али ми чувај пòкоји одсев с тамног екрана, макар то био преварин сомот, крађин калопер, али и наде промил, ембрион заметак нечег чему се не зна потреба права, разлог ни веза.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се и чекају На минулу славу стару, Да завришти српски коњиц На Миљацкој и Вардару — Надају се, српски сине: Не превари наде њине!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Да га ја нисам писао, ја бих могао и рећи што, ал' овако..: АГАТОН: Ја, знате, полажем велике наде на тај тестамент. Оно, и сви остали полажу велике наде, ал' ја мислим... АДВОКАТ: А сви очекујете наследство?
: АГАТОН: Ја, знате, полажем велике наде на тај тестамент. Оно, и сви остали полажу велике наде, ал' ја мислим... АДВОКАТ: А сви очекујете наследство? АГАТОН: Па сви, дабоме, и сваки верује да је главни наследник.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше. Сутрадан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив
шта?... И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црне дане, све веће зло...
настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.
Мора га избегавати... И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе... Гојкова се зебња испуни. После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.
Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?... Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна !... слободна!...
Почетком августа, Љубица оде својим родитељима. Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне. Променила се много. Једва би је ко могао познати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића.
У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје наде. У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно смеше.
У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно смеше. И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве.
Он се у то доба надао да ће, код нас, бити нека врста нашег Фрајлиграта. Те наде се одрекао, као што ће читалац видети, већ у епилогу Лирике Итаке.
Горке законе у осмехе тужне и лаке, што све кидају страшћу и миљем. И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сад тек настаде усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна, нервозна радозналост и силно полагање наде у тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.
Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и
— Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте. Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве.
— Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте. Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Све мисли о прошлом животу, све наде и снове младости завио је густом копреном заборава и као неког презрења... Хладна сурова смрт заузела је све мисли
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Њени су успеси превазишли све наде оних који су је опремили. Брод је на себи носио тадашње најчувеније научнике, природњаке, физичаре, хемичаре и
Преустројен за научна истраживања према искуству дотадашњих експедиција, брод је давао наде да ће рад експедиције бити успешан. И наде су се показале као потпуни оправдане.
И наде су се показале као потпуни оправдане. Још при првим дубинским лововима рибарска мрежа је извукла из дубине нове, врло и
океана, који спушта и диже апарат, имао би га тада лагано померати по плодишту у време кад се врши парење јегуља и има наде да ће непосредним посматрањем и фотографисањем из апарата такав потхват решити вековну загонетку јегуљине судбине
који такав примерак јегуље, требало је померати се поступно и све ближе самоме њеном плодишту, где се могло имати наде да ће се наићи на јегуље одмах после мрестења, пре но што оне буду угинуле или прогутане од морских немани које у тим
Међутим, први почеци филмског снимања испод површине мора већ су остварени и дају наде да ће се усавршавањем техничких средстава мистерија ипак моћи расветлити.
Са таквим се апаратом до сада успело сићи у дубине до 2000 метара, што даје озбиљне наде да ће се, кад он буде довољно усавршен и могао и филмски снимати, моћи њиме продрети у дубинску област јегуљиног
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде спасења нема у мени ако милосрђе твоје не победи мноштво безакоња мојих.
те молим, незлобиви Господе, ни мало ово приношење не одгурни, које приносим светом храму пречисте твоје матере и наде моје Богородице хиландарске, јер примих веру удовичину што ти принесе две цете, Господе, те тако и ја принесох ово,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде. Старински витез, пун вере и наде!
Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну,
чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, похвале и наде.
Па ипак, да си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми
Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари! Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене.
Она господари! Ја сам ко Мазепа, Привезан на коњу, у дубокој ноћи, Што гледа за степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи.
ко снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
још у мени прошли живот сјаји, Чист ко на води лабудово крило, Јер све је добро и честито било, Смех, сузе, жеље, наде, уздисаји. Све је у мени ко на гробној плочи: Ја прошлост браним од смрти што прети.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да
И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и
сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило — постају толико луде и бесне.
Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса. Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова... Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.
собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку! Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја!
А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ 70 ТРАГ ВРЕМЕНА 73 НА ПУЧИНИ 75 ОДБЛЕСЦИ 77 ПАДА ЦВЕЋЕ 79 У
Душа је празна! Ред просјака што је Стао пред мене, то су жеље моје — Добро их видим — моје наде, страсти И мисли, куку! куку! како јадне, Пропале сада, изван моје власти.
Вај! што им судба све спрам мене узе? Упорно, тужно жаљење се јавља И јасно доба пролећнога неба, Снови и наде... и сви тако живи; Срећа се види... и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба?
и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо!
Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.
И исплак’о сам све жеље и наде На хладни, суров, студен камен тај. Походим, каткад, њене душе младе И лепог тела сиви, трошни прах; Животом
И носе искре пламенови ови, И причају ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено болом, У коме трепти сан живота вечна.
Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве.
Чађ и дим на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве. ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди.
ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди. Та јесен, ведри дани кад застуде, Тужну ми једну свечаност приреди, Са помпом
јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде. ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу.
кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви путеви глатки, Бивше наде, жеље и часови слатки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
), или пренесеног значења (Шапат кућу губи; Да није наде скупа би ужад била; Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути:
— Где се коњи туку, ту магарци мртви падају. — Грмови споро расту, ал’ брзо се извале. — Да није наде, скупа би ужад била. — Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Но, будући да се не зна како ће бити и пошто има наде да ће се некако некада уразумити, одустасмо од такве одлуке. Оне који се не причешћују подвести под осуду као
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ни по киши од излога до излога... Нигде ништа... Иконија, мајко моја, немам ни наде! ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја се опет враћам у свет где ме ишту: Бледа замка наде, љубав, сламка славе. Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и болешљиви механски фењери, по њему се заносе скеле, претоварене и шкрипаве, све обале Мораве и Дунава само су страх, наде су одавно потонуле у глибавим путевима, наде су се погубиле у безбројним одласцима и поврацима.
скеле, претоварене и шкрипаве, све обале Мораве и Дунава само су страх, наде су одавно потонуле у глибавим путевима, наде су се погубиле у безбројним одласцима и поврацима.
Неће бити ни последњи, зна, а Милунку је истерао и њој на поласку поручио да га не чека у кући. Куда ће? Све су је наде изневериле. У њеној празнини нестаде и звоњаве и она се сва згрчи пред плач.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Војвода који се нада није била само улога коју је за себе одабрао, у тај час, иако је била и улога. Иза те његове наде, као ослонац, била се згуснула одлука да, ако изгубе, нађе смрт.
Слушао је, у хромим ноћима, ромор вода и гледао у себе, као у љуску: у њему није било ни наде, ни очајања; чак ни осећање кривице које га је, тамо у Срему, прогањало. Био је празан, и чекао.
Као да је траг радости, заборављене, ошинуо војводу. Можда је све ово било само искушавање? Вратио се у Мачву и мрва наде је засветлела у њему: позивао је људе а они цy це одазивали; опет су били спремни да гину.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи; Јер ја бих плак'о, ја бих вечно плак'о, И никада
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде!
витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!
Па ипак - да си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би
к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
А. Шантић ЦXXИИ ИСПОВЕСТ (1-5) 1 На трошном чуну, без крме и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи, ја верујем све...
Она господари. Ја сам к'о Мазела, Привезан на коњу у дубокој ноћи, Што гледа за Степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с
Попа, Васко - КОРА
у земљу силазе Из сваког бола Који не спомињемо По један кестен израсте И остаје тајанствен за нама Из сваке наде Коју гајимо По једна звезда никне И одмиче недостижна пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ У глави Николиној помрсише се мисли и осећања. Пред његовим очима поче да игра шарени мозаик собе, а наде и сумње ломише се у његовој души. Он се запита: „Није ли ово ватрено вино ускомешало моје тело и душу?
Одатле пођосмо преко Индиског Океана према Африци, опловисмо њен Рт Добре Наде, упловисмо у Атлантски Океан, посетисмо на острву Свете Јелене гроб Наполеонов, завршисмо код Бахије свој обилазак око
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако рчемо ађутант и ја у сва звона, а командант ћути; док, у ствари, мене подузела нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку.
авет, која тамни јутром кад је он гледа с прикупљеном снагом, одморен и окружен људима, на светлости која открива нове наде, кад је лакше поднети сваки бол. „Треба издржати само до сутра, ето тако неколико дана, и онда ћу бити спасен.
Колико јуче сазнао сам о својој несрећи, која је скоро сасвим уништила разлог моје радости и наде за повратак у отаџбину.
да виде у чему је ствар, или онако као кад се гледа у замку запала дивља звер која се лудо отима, а нема никакве наде да ће се истргнути.
онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што је исто било као некад, благо и нежно, пуно наде и милости некако и гледао га задуго све док су они други, што нису били оковани, радили неке војничке вежбе, пуно и
Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде. Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном језом заледи срце.
да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико дана само остати без најмилијег створења за које везиваше све наде у будућности, од кога је очекивао да му живот испуни најлепшом срећом на свету, оном рајском и немогућом срећом о
Па госпођа Леђенски осети како јој у души опет оживе нека искра наде. И тако, још више оживљена оним свежим смехом гомиле, она је промицала кроз њу живо и брзо и журила да се нађе што пре
Али шта је то што је њој давало снаге да издржи? Откуд само истрајност оне наде? Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум?
да излажем све моје недаће, не сакривајући од себе ништа, а с друге стране мислио сам да изнесем изгледе и све могуће наде које ми остају да се из оних, заиста ужасних, недаћа извучем.
Ужаснут, ја осетих тада да су све моје наде изгубљене и ражљутих се на лептира толико да умало што сместа не опалих метком онде где сам замишљао да се он налази.
Дакле тако, ништа особито и нарочито, све док њен отац, и против своје и против свих нас наде не задоби једну врло завидну ситуацију у Београду. Тако се они сместа одселише, па ускоро и мене тамо преместише.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кад сам гледао како их озарује кратким бљеском ко зна какве далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на
Све „слијепе наде што му напучују срце”. Синоћ, кад је у недалекој капелици замрло и мрмољење сестрица којим успављују протекли дан и
Ако човјеку пође за руком да тај карактер егзотичности пода својим домаћим стварима, има наде да ће и оне постати занимљиве, да ће и оне моћи да заинтересирају „свјетску јавност”.
Бесповратније чак него у самом животу. Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде. И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар.
Бесповратније чак него у самом животу. Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде. И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар.
Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде. И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар. На неки начин озбиљнија него сам живот.
С посљедњим трачком наде обраћао сам се према бакици. Али не! И њене очи, иначе обасјане паметним сјајем изнутра, остајале су застрте оном
Сад је изгледала примирена. У њеним очима тињала је жута искра задовољства; ваљда искра наде да ће унук бити нешто разборитији и спретнијег удеса од њеног несретног Франа. Читаве ноћи нисам прилегао.
На старчеву лицу као да се породио трачак наде. — А како онда гласи твој одговор на то питање? — За некога ко ме позна као ви, мој оче, мислим да се мој одговор да
Боже мој, нећемо то схватити тако да нам број 7 просто зајемчава бесмртност! То не. Али, ето, даје нам неке наде да ће нас, „бар за овај пут”, то мимоићи. О, бар за овај пут! Бар још само за овај један једини пут!
Кишило је још од јутра. Непрекидно, уједначено, без наде да ће се нагли шкропци смјењивати с игличастим роскањем и блиједим провредрицама.
Немојте се смјешкати. Та се наивност мора опростити. Људима је потребан бар трачак, бар сновиђење наде. Луде, слијепе, наде!... — Даље!... — ... Све су очи човјечанства биле упрте у ново наддржавно тијело.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме
у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...
И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...
И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!...
— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде... Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.
боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не
Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем. У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем.
1903. И ТАКО... Ето сузâ баш никако! А радо бих ја оплак'о Свој Вавилон — старе дане И све наде — затрпане Са животом; али тако Сузâ нема баш никако.
Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина? Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина?
Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина? Можда ме то зову моје наде драге, И залазак славе и љубави старе Уз осмехе цвећа и песму ветрића?
Свуда крај мене кукњава је гласна, Крваве сузе по крвавом цвећу, Потмули топот, убијања страсна. Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моје наде да је ово коначна одлука распршиле су се када се виши инспектор вратио и рекао ми: “Владин службеник (Региерунгсратх)
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Они такође нису обраћали пажњу на могућности за учење и стицање знања. Ово моје жудно читање научних чланака наде у очи Џиму, машинисти и ложачу у Творници. Он ме охрабри и похвали што се бавим и таквим стварима.
уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у великој америчкој установи и велике наде да ћу све око себе задовољити.
Без помоћи земље нема наде да се могу савладати велика растојања. Један врло једноставан експеримент ће нам то доказати.
Светски рат вам је отворио душу да слушате сваку реч која вам у жудна срца улива нове наде. А речи председника Вилсона и његова дела на мировној конференцији у Паризу, могу вам улити те нове наде, па је тако
А речи председника Вилсона и његова дела на мировној конференцији у Паризу, могу вам улити те нове наде, па је тако потекао и овај “Вилсонов дан”, који њему служи на дику, а вама на част.
Било је очигледно, као што је изјавио Хевисајд, да експерименти не дају никакве наде да ће се уметањем индуктивности на такав начин било шта постићи.
Надам се да се наде Свејсија неће изјаловити, јер су оне засноване на тачним проценама потреба инжењерске професије.
Ћипико, Иво - Приповетке
” Па се диже и тјешио их: —Даће бог те неће бити зла! А браћа захвално га гледају и, утјешени, враћају се пуни наде у тамницу. У нади, што их већ не оставља, дочекују оца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Трачак наде, ако га потражите, можете наћи само кад се дубоко загњурите у себе сама. Према томе, први услов је сабрати се у себи
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” Али он, ето, оде на робију. – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз мутне облаке.
Једне су нам крајње наде, Једне су нам жеље битне. И ја волим једне боле Нег’ усклике разне, ситне. Боље ј’ да још неко време Једним
Ено јарко сунце дивно сија с неба, Жеље оживљава, наде обасјава Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС (ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА
ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.
Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо којој
Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран.
Граде Нема осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.
човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена
Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт своју не издам, да
Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена посна троструких одраза.
је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија одсутност мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која спава. Успомено златни праже заборава!
Сено На трагу одлуталог цвета чије име Мирише изван врта и води ме До чистих места, нестварних без наде, Ружо померена најслађи мој јаде, О како дивно трајеш измерена Својом одсутношћу, одважно мислена.
Ватро безболна, о жестино даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.
Провидност лепоту опседну да плане Кад презиром казни све излишне дане Где досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и
Петровић, Растко - АФРИКА
Мала је с оцем била остала уз пут у Феркасандугу, тако да јој не могу лично изразити своје наде. Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Боље нашао! РАДАК: И ти, Исаче, с браћом честитом, Са бегунцима, добро дошао! ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну!
Сад само вешто!... А још је наде Да ћу јој дивну ћерку добити. (Гласно.) Ти сина тражиш?... С каквим образом, Протуво светска, рода лажљива?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То су по свој прилици и Черњајевљеве наде. Ето како изгледа сад наш положај, о коме ђенерал вели, да »никад није био повољнији«.
Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци... Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало
— Јадни П...! шта ћеш ти овде сам као суво дрво у планини? Или ићи напред са десетак људи, без наде на успех, па погинути, или одступити па бити обешен од Черњајева?...: ...О, напред, напред!
ту нам је сад прочитан некакав званичан докуменат од Русије, нешто »запрпуљено и замрмуљено,« у коме нам се дају неке наде, али се ништа јасно не обећава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје? Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи.
А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде, Шарној дузи ти си небо. Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Причаће ми млоге радости и јаде. Саломљену веру, покошене наде. Тешко ће ми бити слушат причу ту, у тренућу једном сносећ судбу сву.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
где пени, — Па бојећи се гнева божијег, Кâ онај ивер људске ништине Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде једрила, — Народа српског знајућ судбину Задрктао сам често за тобом...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност
где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета?
је талас да барку покрене, А само поноћ тешки чекић кује, И грозни Тартар медну лаву бљује И јуре патње да наде замене. И сву ноћ тако пустим градом блудим И тебе тражим и свој олтар жудим, Забринут гледам небеса што ћуте.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прислужи, мамо. У куту где бона певушила, на стручак наде кад мирисало, жица је, чу ли, прснула. Прислужи, мамо.
За ожиљком се у видање прикраде, бледа видарица без наде. Ал’ каже ми се долина. Ромори што је шкргут овде зуба. Тихо се тамо сјаранило што се крваво мрзи овде и љуби.
Ћипико, Иво - Пауци
И, гладећи му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети.
„Боже, земљи твојој дажда дај!” — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе.
Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи. И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године”, говораше трбушаст трговац шјор
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене? Питам те, јер не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње,
Како ће ови глупи себарски момци остати у вери и у нади кад ми показујемо очигледан недостатак вере и наде. Јер кад већ верујемо у заштиту Творца, чему онда служи та наша нервоза и зашто се ми тако панично прихватамо алата и
Започиње Димитрије. Рече како је време да одлучимо куда ћемо кренути. Ето, дакле. Нема ништа од моје будаласте наде да можемо, кад смо већ слободни, ићи онамо куда нас прва помисао наведе. Димитрије каже да МОРАМО одлучити куда даље.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ИСПОВЕСТ И На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи: ја верујем све.
На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера туби се и мре; Ја ништа више не признајем, ништа! Ил' боле рећи: ја признајем све.
2. Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим пријатеље младе, Моје давно погубљене дане!
Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој. Ти си душу моју отровала собом, Ти си мени наде сахранила све, Моје мисли ти си помирила с гробом, Са животом... не. 1888.
обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном вечном славом.
- у храму душе младе Да твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост у горки само јед Отровом лукавих речи.
У мраку и у самоћи, Кад срце бурно куца и слатки бежи сан, И сузе и наде своје тамној повери ноћи, А сутра буди ведар, кô мајски ведар дан.
Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем?
Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име. Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Младе године, пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем
Његове наде ишле су и даљег да од свога првенца начини великог и стручног економа који ће започети посао наставити са још већим
читао по неколико пута састав те катедре и питао се која невидљива рука је овде исписала моје властите мисли, жеље и наде.
и добих од њега одговор да су он и Вегенерова породица утучени том вешћу, али у својој великој жалости гаје још зрачак наде да се Вегенер, који је познавао Гренланд боље но ико, ипак можда спасао са својим пратиоцем у какво ескимско насеље.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (са захвалношћу): Да, сиромашче, и то какво. До смрти, без наде. Па и та смрт што већ не дође! Ох! САРОШ (прилазећи, седа до ње): Не смрт, Ташана! Каква смрт? Ходи! Прибери се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И како је судбина хтела да она дође у равницу и на велико имање... И онда она несрећа на салашу; па после деца, и оне наде, и можда и неки нов, бољи живот... Госпа Нола се трже, али се поново занесе.
” А ја бодрим моје младиће да код куће још размишљају, и напишу ми нешто о том. А у себи велим: полети, наде, охрабрења, обећања, остварени резултати, и одједаред, дим, дим... Тиса се ућутала и смирила.
Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице. Тек после ње кренуше у породици слога, љубав, велике наде. Стога ваљда ни отац није био према својој ћерчици оно штоје био према другој деци.
Матор нежења, врста приватног банкара у варошици, имућан човек, најотменији „момак” у паланци који је још увек наде подгревао, у један од не многобројних, заправо малобројних житеља варошице који је „видео свет”.
Из те неизвесности, као и из сваке, долазиле су и наде и очекивања. У сравњењу са својим другарицама, Јана је носила једну светлу детињу меланхолију.
Сабијали смо у њега труд, рад, бриге, неке наде, и одједаред: новац тај нас не познаје, потпуно је независан од наших смрти.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример, у школи, као и у браку, учиш се догод си жив без наде да ћеш што научити; и у браку, као и у школи, има строгих и благих професора, тешких и лаких предмета; и у браку, као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде. Али сада, пред болним сазнањем да већина народа остаје, одушевљење се гасило, дух је малаксавао, нада умирала и
Анамите и онај њихов презрив поглед, а ватруштина лагано обухвата моје тело, те ми се чини као да пропадам без спаса и наде... Не буним се. Подајем се вољно томе осећању... Баш и да се изврне ауто и ми сви пропаднемо... Јер нашта све ово?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нису закони Но изненадне неке радости и неподношљиви болови): Кад је за тебе и то настањено фантомама, Које не уливају наде већ обесхрабрења; Да л' с тобом, или оне саме, Нађоше пут овуда за бескрај?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од старости је једва лајао, али је и он покушавао да побегне са Пешчаре. Да није било наде да ће се отац вратити и дечак и његова мајка отишли би некамо где се лакше и радосније живи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Историјска аналогија прошлости и садашњости подржавала је живот епа. Прошлост је надахњивала. Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност. То су били идеали реакционарне војне аристократије, јер у прошлости није било излаза.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.
Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна. Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време..