Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
24. марта кажем Булгакову, како Серби у Сербији непрестано страдају и бесчеловечне муке трпе, у надежди на покровитеља својего, и јоште у оваком положају, да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства никому другому
како пријатељски дала говорити београдскому везиру, да би престао од свирепог са Србима поступања, будући да смо у надежди да ће султан послушати цареве који су му писали, и да ће везир скоро доћи наставленије да са Србима мирно поступа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
После посете Гарсулија, у Темишвару, постаде му јасно да им ни то не дају! Животарећи тако, већ две године, у надежди одселенија, у мукама побуна, на парадама, требујући нову униформу, Трифун се био претворио у човека проседелог,
После толико надежди, после толико патњи, завршиће дакле у царствујушчој Вијени, у кући једне лорфе, као леш. Кад би, тако, устао, и
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда. Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Него, кажи ми, куд сад мислиш?” Јавим му ја у каквој сам надежди био и која је већ сасвим ишчезнула. „’Ајде са мном“, рече ми, „у Беч.
Из Чакова вратим се у Карловце за чекати пришествије митрополитово из Беча, гди је позват био ради вершачке смутње, у надежди како дође да ће нас оправити у Германију.
нико и не каже; али у овом послу сирома[х] дужник подобан је бедну болеснику који се с једне на другу окреће страну у надежди да ће му што боље бити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пророци с левити Гоњат сја от стана, Он же ишчет бити Високаго сана: Забивши опшчество, Своје отечество, Њест уже надежди.
1817. У истоме Забавнику штампане су још две Витковићеве песме, Надежди и Мог Александра песма; прва од њих је са пуним именом писца, а друга је превод познате Витковићеве првобитно на
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Дух ће овај гласник бити за народе на Балкану, Да не клону у надежди белој зори, јасном дану. Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које ствара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном. Он пође за њом, у надежди искусити ко је и гди седи, но како се удиви кад примети да је Роксанда пут иза села управила!