Дучић, Јован - ПЕСМЕ
кад све једном падне, Да у теби умре, као у дан сиви Што мре грмен ружа: мирис који дадне, То је болна душа која га надживи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (одобровољен, пецкајући је): Знам, знам. Знам како сте једна другој у аманет оставиле: да, која надживи, ону другу, мртву, облачи, спрема и кити. ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ако је мало после потражиш очима, отишла је, сто празан, не блиста из њега, по руски, читава бижутерија!... Ако надживи мужа, сатрће имање, и деца ће постати — томе и нагињу балканске или светске скитнице...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
упрти Једно ће од нас истрошено склопити своје очи, И кроз њих се никада неће вратити већ у славу; Тада ће онај што надживи упети се да крочи, Па рукама хладним да застре побеђеноме главу.