Теодосије - ЖИТИЈА
Али је нечист пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у своју снагу без помоћи божје
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
њих све више испуњава слатко очекивање родног града — величанствени бетонски бедеми, грмљавина и удаљени тутањ који се надима у сумраку режећи својим светлима и отровним парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Без побуне, без критике. Као сазнање смрти мрава. У средини сам фабрике природе. Осећам како расте и надима се важност судбине мрава а како сплашњава важност судбине Мене. Акватични сусрет у ноћи на чамцу. Сусрет двеју судбина.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на брзину какво је стање ствари и кажу у касно поподне где је хлеба ту је и човека хлеб је купола испод које се надима душа и та душа шупља и бела најбоље се види са Маљена кад сунце запада и нема ништа против мешавине бора и брезе
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Небеско усхићење надима срца ових заљубљених цветова, када уздасима опојног мириса, као заруменеле невесте, одговарају на нежна миловања
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару. Што сам ти рекô није натегом: Песник се ето загрејô снегом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти ниси ума познавао силу, Човека виспрени дар, Што краси срце, надима прси, Стран ти би чувства жар. Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За сејање и кошење д. важе ова правила. Не треба је сејати о младом месецу, јер се од такве д. (па ма била и сува) надима стока (ЗНЖОЈС, 19, 201). О младом месецу не треба је ни косити, јер ће стока, док је једе, бити слинава (ібид., 197).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв. Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Знаш ли за ону нашу рибу са Самоса: кад је избаце на копно, она се надима, па одједанпут пукне! говори Харисијадес. — Разумеш шта хоћу да кажем? — Разумем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А море је шумело. Повремено би налетели на обалу пенушави кратки таласи, као да се море надима. Онда се притаји. Прелива се у безброј зеленкасто светлуцавих искрица, треперавих и дрхтавих да изгледа као да се
Други су били од гуме, са кратком цеви на предњој страни, у коју се дува и гумени појас се надима као она доња аутомобилска гума. Војници су већ пронашли забаву са овим појасевима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си бедна, бедна као и ја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А обличивање те поштене мудрице опет надима их, а неким пак боље је презирати и ка низашто примати што су чинили: учини се што чуо не дочуо, видео не видео, што