Употреба речи надимаху у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. Станку се груди надимаху. Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна.

Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. — Зар ме и ти изневери, зеленко?...

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнез, лежећи наузнак, одједном поче мучно дихати, његове силне груди надимаху се и слијегаху. Милица устаде и ужасну се видјевши да му је чело намрштено, очи отворене, а усне блиједе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно,

Видје како се маломе груди убрзано надимаху и слијегаху, у котлацу му поиграваше јабучица; лице му ублиједило, као самртнику; зенице му, необично раширене,

Она двојица лежаху наузнак, један до другога и покривени струкама. Како им се груди, од снажнога дисања, надимаху и слијегаху, тако се и покривачи на њима клобучи и улегни.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења. У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности