Употреба речи надимље у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

за сина, који је готово још Софка поче осећати како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење. Али се брзо трже. Изиђе у кујну.

Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав. Лице јој сасвим чисто. Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца,

Ћипико, Иво - Приповетке

се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што се надимље, одбљескује и кркочи око испраних шкрапа, као да у себи носи сијасет живота...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

А то све без новца Може лако бит Откако и бокца Надимље кредит; Вексла му је кума, Мода компањон, — То ти је сва сума Садашњег бонтон... Діцтум фацтум!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности