Употреба речи надимљу у књижевним делима


Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда... Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У њедрима гадна океана хиљаду се надимљу волканах, изригају с муклијем јечањем над поврхност дубоке пучине страшне витле дима и пламена, о тучном их своду

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Али и груди реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи водити...

ХАЏИЈА: Хајд’ напред само! Овакви часи груди надимљу, А крв ће њима терет лакшати Што ми на теме баца судбина! (Главаш с Хаџијом одлази.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени

И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности