Употреба речи надише у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Дошла је, каже, да се надише мало свежег ваздуха и да гледа звезде на небу. Да ли је и капетан жељан да са њом поседи, у башти, мало?

На доксат је излазио цео тек кад паде мрак, да се надише ваздуха. Прекодан је, тако, гледао, неку жену, или човека, у теме, како се крећу, доле, у каменитим двориштима.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине. Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Милина, не може човек сит да се надише!... После дуга путовања, стигоше цркви. Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и

Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха. Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А да је он, он сад ту, његова несрећа и црна судбина. Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Смрдим му као твор крај осетљивог господског носа, те матори не може честито ни да се надише. Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Идем. Збогом, Ташана! (Одлази.) ТАШАНА (сама од среће изваљује се по миндерлуку. Не може да се надише од задовољства): Ох, ала је лепо кад може човек добра да чини! Како је сада овако лепо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности