Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Ћути, не лудуј!, — веле јој друге — гди ће жаба бити колико јуне.” — „Не верујете? Стан'те мало.” Надме се колико игда може, пак пита: „Јесам ли?” |— „Јеси луда! Та ниси слепа, погледај на се, пак на јуне!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад вијар страшно дуне, Небом тресну плаи громи, Кад из неба киша груне, Врело надме, мост поломи, Нигде стана, вода свуда, Куд ћеш онда, драги, куда?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима! За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
, па онда би се опет вратио ка стрицу. Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и
А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале к'о плима!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дотадашње „вриједности” и „светиње“ постану крта сувеж, отрцана ријеч „живот”, „мој живот” надме се једним новим смислом, једном чудесном пуноћом, а жеђ за тим новосагледаним животом провали силином против које су
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могô измјерити!!! Судац (у себи): Ово је чудноват створ.