Употреба речи наднело у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као гране врба...

Над том хумком, било се наднело неколико плодних јабука, чије су гране повиле се до земље, пуне сазрелог воћа. Уоколо, горе, виде дрвене тремове, по

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе није код куће. Звоно јечи, јауче, стравом узбуне плаши ноћ; велико сиво око неба наднело се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да

Краков, Станислав - КРИЛА

Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише.

А он је тешко вукао рањену ногу, лупао окован им штапом, и смешно се задовољно. Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности