Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока... Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. — А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Латковић. Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином. Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи. — Није... Дише... — Хвала богу!... Носите га у шарампов! — заповеди Зека.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно. Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу. Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чист, плав свод, засут понегде облацима, који су постајали приметни тек при брзом проласку кроз сазвежђа, био се наднео над њима.
у лице, својим сасушеним плодовима, у којима су звечала зрна, и леже полеђушке, да се расхлади, под жбуном што се беше наднео над колибу, посматрајући, нетремице, млазеве светлости у прашини што је лебдела над далеким опкопима.
Никад, као у том страшном бунару очајања, над који се беше, изнемогао, наднео, после толиких недеља напора и тумарања, Вук Исакович није осетио толику жудњу за нечим радосним, светлим, што би баш
о одласку, о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
део сложене повезаности између гласова и њихових графичких слика, између фонема и његовог ликовног израза, Радовић се наднео над бездан колективне подсвести, спустио се, низ водопаде алитерација, у дубоку прошлост говора.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Суђено је тако. Ви сте јаки живот да продужите, у мојој кући огњиште да се не угаси, да се не затремо...“ Лице је наднео над валогу размакнутих дојки: знано су замирисала њена недра, мучио се да их не изгризе и не раскрвари.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
о одласку, о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.
о одласку, о одласку некуд, у Русиду, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак није могао да види како се над пилотом са сломљеном ногом наднео бели, поноћни анђео. Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике.