Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И само, повучем ли је грубо, престаје да се смеши.