Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа које труне,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она спава. Спава? Извукао се испод черге и налактио на јастук, наднесен над Симком. Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ. Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума.
— добро вече, господине професоре. Андра, наднесен над хартијом, с пером у руци, подиже главу и, изненађен гостом, не одговори.
и чинило му се да га је тај селак с великом главом и брадом оборио на земљу, израњавио му плећке и бедра, па стоји наднесен над њим с коленом које ће сваког тренутка забости у његов стомак.