Употреба речи надница у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе. — Кладим се у по десет надница. Пристајеш? — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава.

Ћипико, Иво - Приповетке

— За час ућута, па опет настави: — И надница је мала. Мог'о би' сву у хлебу и вину потрошити... Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка

Ћипико, Иво - Пауци

— Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. —По седамдесет је надница, — дочека Јуре. —Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. —Не плаћам више! — разљути се отац.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Не прти се когод у туђе бреме; посрнућеш и под својим на нос. Добро к добру примичући... Јер се надница не плаћа лежаком него тежаком. Не премерај сам себи великом мером господарова јечма.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности