Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи... Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.
— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу. Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо. — Шта?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну.
— Па што, зар није то твоја земља? — Није, господару, богме, него туђа; а ја радим вазда на надницу, јер своје земље немам. — Па колико имаш наднице, болан? — Имам само плету. — Па можеш ли живјети о једној плети?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... Неколико њих стадоше се смејати. — Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... — Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица.
— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. — Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!
Или си ваљад’ бабу дужан надницу? — Дете, све је у руци самога Господа Бога, и као што веле свете књиге, нико се ни чим не може заклети да је његово...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету. Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар, арови — коњушница арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити, уловити
Ћипико, Иво - Приповетке
— Погледа на момчића: — Вечерас добићете уља, дрва, лопижу и наливандуре... Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доле гдје га нико не познаје, па би радио на надницу. Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади.
Ћипико, Иво - Пауци
И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд,
— А ча му корист да јема? Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу. А штета!... Лако ти је онако стећ'! Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу! Баш је прикладан!
Од онога није било користи. — Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо.
Дјевојка стајаше на истоме мјесту к'о укопана и плашљиво гледаше око себе. — Сада их липо гони дома! А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...
и посебице његову надницу. Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад њих видим, нема више зашто да плачем. А за њих, госпа Данице, не бих радила, у надницу ишла, него бих за њих на робију ишла. — Очи јој светле, као да Бога гледају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
харча) — трошак аргатлук — рад под надницу аргатовати — радити под надницу арзован (арзохан) — писмена молба аршин — лакат (мера за дужину) ат — арапски коњ
харча) — трошак аргатлук — рад под надницу аргатовати — радити под надницу арзован (арзохан) — писмена молба аршин — лакат (мера за дужину) ат — арапски коњ атлија — коњаник аферим —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОСПОДИ Да не повређамо наших душевних рана, него и остатак да излечимо, не дуга нам у послу дна мотрећи, него врлу надницу, многу плаћу чекајући!