Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда прислони руке на бедра: слуша гласан сркут надничарских уста, лако чагртање дрвених кашика и, с оном истом шаром око уста, гази очима по гладним берачима.
Смем ли да се радујем? Симка у себи понови питање Николи, па у једноликом чагртању дрвених кашика и гласном сркуту надничарских уста, у немој тучи вретена светлости и првих откоса вечери, запраска њен смех.