Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо. Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве. Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито.
Са чуђењем је улазио, све дубље, у ту шуму, испреплетаног дрвећа, које се црнело, грања, које се над њим надносило, чворновато, а које беше, за њега, нешто ново, чудно, сад, као да га је први пут у животу угледао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи. Оно што се над њихову кућу надносило, Савини су прво кресали, не знајући ни сами зашто, од страха, и мира ради.