Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИИ Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти ме згушњаваш на месту где падох, Иза последње мисли последња надо! Твоја чула себе ослушкују, своју Нестварност, своју бескрајну успомену; Твоја празнина свет и звезде крену У чудно
Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми. Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Вотѣ, глупости; что за лѣкарство хрѣнъ; вырватъ надо; вотъ И все... — А видесте ли ви Т....... како ми славно разбуцасмо Турке? Дивота!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ. Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе
? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ужасне прље мога имена; Побеђени су... Ах, побеђени!... (Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!...