Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сви су филозофи били такви”. И сви велики пјесници, надодао бих. Смрт је у суштини једина тема пјесника. А што им друго и преостаје, кад већ не могу бити вјечити љетописци
— упитао ме кад је дошло вријеме да затвори апотеку. — Нећу вечерас, нешто ме боли глава. Да учиним увјерљивијим, надодао сам: — Имаш ли какав прашак?
Упознали смо се у Паризу на једној вечери. Приступио ми је и рекао да ме је слушао на једном концерту. Надодао је неколико топлих ријечи.
— Нема шта, моја жртва, то јасно увиђам. И надодао бих из дубине, у оној помами признавања и самооптуживања. — Ја сам као дијете!
— Јесам — одвратио је реско. Звучало је као да каже: па што онда? — А ви? — надодао је одмах затим, као неку реторзију. И одврнуо је главу не чекајући одговора.
Ћипико, Иво - Приповетке
Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!” рекао му је једном озбиљно комшија и надодао; „Метни га под квочку, може се из њега штогођ излећи!