Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
коње, с коња у галопу грме и севају, а за њима, низ друмове, низ реке, преко житних поља, кроз облаке, ко поплава надолази војска!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал и оклопници из Савоје Тако су крили очи своје. ПОСЛЕ КИШЕ Престаде киша — сад у влази Нешто прадавно надолази : Ветар дува, а детелина Узвраћа, мокра и нȅједина; У незнању — ко кад се изгуби траг — И сумрак се зачео благ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар не видиш да сам сâм? — Ослушкује мукли страх села што као ветар шушка у сувим кукурузима. Магла надолази да скрије Прерово. Изгореће данас. Ако је оно као некад, кад је Василије под овим багремом скупљао сељаке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А болесник је остао сам, незаштићен пред ноћи која надолази. Сам у својој соби, сам у свијету, сам у свемиру. И ко може да зна што се тад збива иза оних прозорских четворина
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју гонимо Снагом што стално за њим надолази.